IVANA LAZIĆ JE PRVA ŽENA U NAJGRUBLJEM SPORTU: "Kada izađemo na teren nema muško-žensko, tu smo zbog američkog fudbala"

Dok većini žena ni običan fudbal nije naročito interesantan, a kamoli onaj grublji - američki, Ivana Lazić iz Obrenovca se na terenu za ovaj sport oseća kao kod kuće. Svoj radni dan započinje kao administrativni radnik, a odmah posle posla posvećuje se svojoj najvećoj ljubavi. Zbog nje je postala prvi ženski glavni sudija američkog fudbala u Srbiji, ali i u Italiji.

Ceo život sam u sportu i okružena sam ljudima koji se bave sportom. Sticajem okolnosti, pre petnaestak godina, našla sam se u društvu ljudi iz Obrenovca koji su krenuli da prate američki fudbal. Tada se u Srbiji organizovala liga bez opreme i liga sa opremom, a obrenovačka ekipa je krenula da trenira. Ja sam kao navijač i posmatrač pratila igru i to sve mi se jako dopalo. Možete samo da zamislite 22 igrača na terenu koji igraju ful-kontaktni sport bez opreme - ne prezaju i ne plaše se kontakta. To je bilo nešto zanimljivo za mene i počela sam da pratim - prisetila se Ivana za "RTV Mag". 

 Kao devojčica, Ivana je igrala košarku i želela je da postane profesionalni sportista.

- Volim da kažem da sam "tatin sin" i da sam odrasla na fudbalskom terenu. Tata je prvo bio golmanski, zatim fudbalski sudija i ja sam želela da krenem njegovim stopama kad već nisam mogla da se bavim profesionalno sportom. Prilikom jednog treninga dan pred takmičenje u košarci sam polomila nogu - priča Lazićeva.

Gledajući fudbal, a nakon angažmana u Obrenovcu i Beogradu, donela je odluku da postane sudija.

- Tada sam već krenula da upoznajem pravila. 2010. sam pitana da budem sportski direktor kluba koji je tada postojao u Obrenovcu. Igrom slučaja, jedan trener je bio sprečen da bude na terenu, pa su me zamolili da ja budem uz ostatak ekipe. Tu je bilo i lepih i manje lepih trenutaka, sreće, nervoze... Na tom turniru sam odlučila da budem sudija - priča Obrenovčanka. 

 Pre deset godina prošla je prošla obuku za sudije koja je trajala četiri meseca. Američki fudbal je sport u kojem dominiraju muškarci i dok Ivaninom okruženju njena odluka nije bila čudna, ostalima je žena na terenu bila novost i iznenađenje.

- U tom trenutku kod nas nije bilo ženskih selekcija što se tiče fudbala, pa nije bilo ni ženskih sudija. Uvek se primeti gestikulacija, pogledi, komentari... To je simpatično i dešava se i dan-danas kada sudim ekipi kojoj do sada nikad nisam. To je normalno, ali kada obučemo opremu i izađemo na teren, nema muško-žensko, tu smo zbog fudbala - odlučna je ona.

Ivana je sudila u Srbiji, a poslednjih godina deli pravdu na terenima u Italiji i Rumuniji, gde se u ovaj sport ulaže daleko više novca.
 
- Za svaku utakmicu se pripremam na isti način i u Srbiji i u Italiji, i na utakmicama prve i treće lige... Naravno da je suđenje u inostranstvu drugačije što se tiče organizacionog dela - kaže Ivana. U ovom trenutku u Srbiji samo četiri devojke imaju zvanje sudije američkog fudbala i uvek se drže zajedno.
 
- Kada sam ja kretala, uvek mi je bilo lakše da pitam koleginicu da mi ona neke stvari objasni na način na koji žena to razume. Ipak, pošto je muški sport u pitanju, kolege su zaštitnički nastrojene prema koleginicama. Svi smo jedna velika porodica - dodaje. Iako je već osam godina na terenu, za sebe kaže da je mlad sudija i da još uvek nije ostvarila svoje snove.
 
- Do sada imam nekih 250 utakmica, dva evropska prvenstva, suđenja na međunarodnom nivou. Kompliment mi je i što je Australijsko sudijsko udruženje iskoristilo neke moje fotografije za skice koje se tiču edukacije novih sudija. U moru fotografija, moju su izdvojili kao dobar primer za mehaniku suđenja - zaključuje Obrenovčanka.