Perućko jezero je ovih dana na ozbiljno niskom vodostaju, a iz vode izranjaju kameni zidovi.
Tada je raseljeno 1500 ljudi, jezero je progutalo kuće i plodna zemljišta, ali oni koji su živi i njihovi potomci dobro se sećaju svojih sela i priča roditelja.
„Moja svekrva je celi život pričala o tim poljima, livadama, ovcama, druženjima. Do smrti je pričala o tome“, priseća se Marija Cvitković za Dnevnik.hr.
Perućko jezero je veštačko jezero na reci Cetini, između planina Dinare i Svilaje u Hrvatskoj. Pre početka jesenjih kiša vodostaj doseže najniži godišnji nivo i nije retkost da se voda povlači sve do nekadašnjeg prirodnog korita reke Cetine, ostavljajući neobične prizore i podsećajući na tajne koje leže ispod površine vode.
Priča o manastiru Dragović ima poseban značaj. Naime, u pitanju je jedan od tri istorijska srpska manastira u Dalmaciji, podignut šest godina posle legendarne Kosovske bitke, u periodu teškom za srpski narod.
Na osnovu ”Povijesti o Svetoroždestvenskom manastiru Dragoviću u Pravoslavnoj eparhiji dalmatinskoj” iz 1859, manastir je poneo ime po Dragu koji je sa braćom prešao iz Bosne u Cetinsku krajinu, a po narodnom predanju po rečici koja je izvirala u blizini. Manastir je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci pravo blago – oktoih iz 14. veka, minej za mesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, kratke zapise Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima tu svraćao, kao i Laza Kostić, Simo Matavulj… U riznici se čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. (prvi barokni antimis u Srba) i mnoge druge dragocenosti.
Nakon potapanja, izgrađen je novi manastir, na uzvišenju iznad jezera, koji je 1995. opustošen i do renoviranja početkom dvehiljaditih, njegove prostorije su navodno služile kao štala.
(Glas javnosti/ Dnevnik.hr)