"TikTok" izazov koji se sastoji u tome da dete legne nasred puta i izmakne se neposredno pre nego što naiđe automobil, samo je jedan od poslednjih u nizu opasnih i bizarnih pojava koje se šire društvenim mrežama. Ovog puta je zabeležen među osnovcima u Hrvatskoj.
Škole u Rijeci u poslednje vreme sve češće upozoravaju roditelje da obrate pažnju šta deca na društvenim mrežama rade i da ozbiljno shvate ugroženost koja može nastati iz izazova s društvenih mreža.
Šefica Tima za psihološke krizne intervencije, psiholog OŠ Podmurvice Nada Kegalj, kaže da riječkim osnovcima za opasne igre i izazove nije potrebna inspiracija s Tik Toka, jer oni su smislili sopstvene.
- U Rijeci je popularna igra "makazice", a sastoji se u izazovu da dete pretrči dvosmernu ulicu u trenutku kada iz oba smera dolaze automobili. Takođe, nekada je bio izazov pretrčati preko pruge kada nailazi voz. Sada to više nije popularno, već je izazov stati što bliže uz prugu raširenih ruku i čekati da prođe voz - kaže ona i dodaje:
"Naravno, na način da se stane što bliže uz voz. To sam saznala tako što sam bila na jednoj kriznoj intervenciji u vezi sa detetom koje je zbog izazova zamalo poginulo. Kasnije sam to ispričala učenicima u svojoj školi, a oni su me šokirali izjavom da se to radi svake subote na rođendanima. Rijeka je prepuna železničkih pruga koje prolaze kroz grad. Tako da im očito ne treba 'TikTok' da bi osmislili opasan izazov".
U Osnovnoj školi Srdči susreli su se s jednim izolovanim slučajem takozvanog "izazova gušenja" s "TikToka", koji je bio dovoljan da se upali alarm i pošalje upozorenje svim roditeljima. Radilo se, kaže pedagoškinja Aleksandra Smolić, o učeniku sedmog razreda koji je snimio "izazov gušenja", odnosno igru padanja u nesvest.
Ovaj izazov već više od godinu dana kruži internetom, a sastoji se u tome da učesnici namerno prekidaju dotok kiseonika, pokušavajući da izazovu osećaj koji čovek doživi neposredno pred smrt, odnosno pred gubitak svesti. Iako "TikTok" za svoje korisnike propisuje minimalnu starost od 13 godina, u pravilu u tu društvenu mrežu uključuju se i mlađi korisnici, a raspon godina, kaže Smolić, je šarolik.
- To kreće već od 4. razreda pa sve negde do 7. razreda, dok osmaši pokazuju ipak određenu dozu ozbiljnosti. Radi se o ataku na mladu i nerazvijenu ličnost te se koristi potreba dece te dobi da se dokazuju pred svojim vršnjacima. Često je dovoljno samo osmisliti dovoljno bizaran izazov te ga plasirati toj populaciji koja ga je nažalost spremna izvršiti ne bi li imala priliku ostvariti kakav virtualan ili realan "lajk" - kaže ona i dodaje:
"To je socijalni inženjering koji se vrlo opasno nameće najosetljivijoj populaciji, a to su učenici. Primetili smo da su devojčice sklonije tome, jer su pune sumnje oko socijalnog statusa u razredu te su zbog toga puno ugroženije. Današnja generacija dece ostvaruje se realno i virtualno u jednakom obimu i ako postignu neki cilj u virtualnom svetu, smatraju ga ostvarenjem i u realnom okruženju. Za njih su virtualno i stvarno nedeljivi".
(Glas javnosti)