Svi akteri izbora u Crnoj Gori: Da li je Milo najdugovečniji političar u ovom delu Evrope i DA LI I KO MOŽE DA GA SRUŠI!?

Vlast Mila Đukanovića se više nego ikada nalazi pred izazovom, u Crnoj Gori bukti sukob između njegove vlasti I SPC zbog spornog zakona o slobodi veroispovesti, nama su zatvorene granice...

Demokratska partija socijalista

Ova stranka već 30 godina stoji na vlasti u Crnoj Gori. Milo Đukanović je predsednik i partije i države,  više puta do sada bio je predsednik i premijer Crne Gore. U ovom delu Evrope on je ubedljivo političar koje je najduže u državnom vrhu.Uprkos brojnim aferama uspeo je da se održi u vrhovima vlasti čitavih 29 godina. Najduži mandat trajao je 58 godina kada je Crnom Gorom vladao Kralj Nikola. DPS je zaslužan za donošenje Zakona o slobodi vjeroispovesti prema kom SPC mora da dokazuje ja vlasnik crkava i manastira u Crnoj Gori, a koji su izgrađeni pre 1918. Godine.

Zagovaraju obnovu Crnogorske pravoslavne crkve kojoj je cilj da ujedini sve pravoslavce u Crnoj Gori. Crna Gora je članica NATO, priznali su nezavisnost Kosova, zagovaraju put ka EU, građansku i sekularnu državu. U koaliciji sa ’satelitom’ Liberalnom partijom.

Važni akteri

Na drugoj poziciji i mestu premijera nalazi se Mojkovčanin Duško Marković. Za njega se smatra da spada u mekšu struju u odnosu prema SPC. Iz DPS-a pomenućemo još Predraga Boškovića ministra odbrane i Ivana Vukovića koji je na poziciji gradonačelnika Podgorice.

Šanse

Njihovo biračko telo godinama iznosi preko 40%.I dalje verovatno predstavljaju pojedinačno najjaču partiju u Crnoj Gori, mada je sigurno da im je smanjeno uporište zbog sukoba sa SPC.

SDP- Socijaldemokratska partija

Od 2016. Su u opoziciji, a stavljeni su u kategoriju vlasti jer potoji realna mogućnost da sa DPS-om naprave koaliciju. Oni su bili pouzdan partner DPS, ali prvo nisu podržali Filipa Vujanovića u trci za predsednika 2013, a onda ih je DPS rasparčao i uzeo SD-Socijaldemokrate za koalicionog partnera.

Građanska partija 2006. Na referendumu je vodila indipendističku kampanju za nezavisnu Crnu Goru. I oni su podržali Zakon o slobodi veroispovesti.

Važni akteri

Glavna ličnost partije godinama je bio Ranko Krivokapić, koji je i punih 13 godina bio predsednik Skupštine. Raško Konjević je u prethodnom sazivu parlamenta bio aktivan poslanik, a ranije ministar unutrašnjih poslova i finansija. Predsednica ove partije trenutno je Draginja Vuksanović, takođe poslanica, kandidovala se i za predsednika 2018. Iz trke izašla sa 8,2% glasova. Ujedno je bila i prvi ženski kandidat za predsednika u istoriji Crne Gore.

Šanse

Mnogi tvrde da ni census neće uspeti da pređu.

SD- Socijaldemokrate

Poslednje 4 godine u vlasti učestvuju kao samostalna partija. Prethodno su bili deo SDP-a, sa kojima i danas dele gotovo ista programska načela. Nisu bili spremni da se konfontiraju DPS-u kao većinska struja u toj partiji, pa je poraženi na unutarstranačkim izborima oformio novu stranku, za koju zli jezici tvrde da će na prvim izborima glasati po direktivi i glasači DPS. Slične tračeve smo imali i u Srbiji, pogotovo kada je reč o prikupljanju potpisa. Sada već imaju i ministarska mesta i odbore, pa je lakše animirati glasače i zaposlene po partijskoj liniji. Gotovo sigurno formiraće vladu sa DPS ako budu imali za to kapacitete. Za početak bez SDP, ali i sa SDP, ako bude potrebno. Vlast je vlast.

Važni akteri

Predsednik partije je Ivan Brajović, koga je Ranko Krivokapić porazio na unutarstranačkim izborima. Sada je predsednik Skupštine, a istu je vodio vrlo autoritativno. U zadnje vreme se ističe Kenan Hrapović, ekonomista koji se nalazi na čelu ministarstva zdravlja.

Šanse

Teško je očekivati da prođu cenzus. Mada kako ništa nije nemoguće, može se desiti da budu polje rangirani od starijeg brata SDP.

Opozicija

Koalicija oko Demokratskog fronta (DF)

Najjača struja opozicije biće koalicija oko DF. ’Za budućnost Crne Gore’ je naziv liste koju će na parlamentarnim izborima činiti Demokratski front, SNP, Narodni pokret, Prava Crna Gora i nestranačke ličnosti.

Glavna poruka koalicije na izborima je ’Ne damo svetinje’. Ciljna grupa ove koalicije su pravoslavni vernici. Protive se priznanju nezavisnosti Kosova i zalažu za bliske odnose i veze sa Srbijom.

Važni akteri

Nosilac liste je Zdravko Krivokapić, profesor Mašinskog fakulteta. Vredi pomenuti još Andriju Mandića, Milana Knežević i Nebojšu Medojević.Očekivano je, da ako dođe do promene vlasti, budu važni igrači u novoj vladi. Od mlađih snaga moraju se istaknuti poslanici Milun Zogović i Jovan Vučurović, koji su bili najaktivniji i najagilniji poslanici u poslednjem sazivu parlamenta.

Šanse

Afera -Državni udar- na izborni dan 2016. je presudno uticala da ne dođe do smene vlasti. Sjedinjenjem snaga na ovoj listi očekivano je da rezultat bude minimalno oko 20 odsto. Ipak, za promenu vlasti je neophodno više, pa se najavljuje cilj da bar svaki četvrti glasač da poverenje ovoj koaliciji. Moguće je da rezultat bude na sredini

Koalicija oko Demokrata

Koalicija koju čine Demokrate, Demos, Partija penzionera invalida i restitucije, Građanski pokret Nova ljevica i Društvo za istraživanje politike i političke teorije nastupiće na izborima pod sloganom ’Mir je naša nacija’. Iako opozicioni, prozapadno su orijentisani. Zli jezici kažu da su u dobrim odnosima sa zapadnim ambasadama. Koaliciju čine mladi ljudi i pripadnici različitih verskih zajednica. Očekivalo se da uđu u koaliciju sa DF-om, ali nije došlo do dogovora o jednoj listi zbog programskih razlika. Ipak, ukoliko dođe do promene vlasti, očekivano je da dođe do te koalicije radi formiranja nove vlade.

Važni akteri

Aleksa Bečić, mladi izdanak nekada jake SNP (koju je osnovao pokojni Momir Bulatović) u orbitu se vinuo kada je na izborima za gradonačelnika Podgorice ostvario dvocifren rezultat. Apsolutni lider ovog dela opozicije. Druga violina je bivši ambasador SRJ u Rimu Miodrag Lekić. On je zamalo (u crnogorskoj opoziciji je sve zamalo) pobedio Filipa Vujanovića, razlika bila oko 8.000 glasova. Lekić je lider Demosa, umerene građanske organizacije sa osrednjom snagom u biračkom telu. Blizak ovoj koaliciji je i prof. Vladimir Pavićević koga u Srbiji svi znaju kao najaktivnijeg poslanika u srpskom parlamentu i člana Živkovićeve Nove. Da, on je sada crnogorski državljanin.

Šanse

Možda su pojedinačno Demokrate malo jače od DF-a, ali koalicioni partneri DF-a imaju jači izborni potencijal. Takođe, lideri DF znaju da borbenije i hrabrije vode kampanju i da tu navuku značajan broj birača. Ipak, predviđa im se dobar rezultat. Da li dovoljan za promenu vlasti - ostaje da se vidi.

URA

U Crnoj Gori kada kažete ZADNJA JE URA, to u prevodu znači NEMA VIŠE VREMENA. Platforma -Crno na bijelo-, koju čine Građanski pokret URA, Savez građana Civis, Bokeški forum, Stranka pravde i pomirenja i nezavisni intelektualci predali su izbornu listu za parlamentarne izbore. Ova građanska organizacija vrlo verovatno drži ključ ovih izbora. Ako oni uđu u parlament i štrpnu glasače od SDP i SD i jednu od dve partije gurnu ispod cenzusa, promena vlasti je mnogo izvesnija. Ipak, nije baš previše realan taj scenario. Vrlo građanski orijentisana organizacija, do sada veoma bliska Demokratama. Međutim, prvi su rekli da neće sa DF i tako razbili iluziju o jedinstvenoj opoziciji. Demokrate su se sakrile iza takve odluke, pa sada imaju tri kolone opozicionih stranaka.

Važni akteri

Alfa i omega i URE i ljudi koji stoje iza ove platforme je Dritan Abazović. Ovaj harizmatični Albanac kovrdžave kose iz Ulcinja je jako prepoznatljiv u crnogorskim krugovima, a antologijski su njegovi dueli sa Milom Đukanovićem u Skupštini Crne Gore kada je umalo došlo do fizičkog obračuna.

Šanse

Uspeh ove koalicije je da pređe cenzus od tri odsto. Prema grubim proračunima, za cenzus bi sa izlaznošću od 65 odsto oko 10.500 glasova bilo dovoljno za ulazak u Parlament. Naizgledmalo, ali nije lak korak za sve. Od rezultata ove grupacije zavisiće mnogo toga.

Manjine

Koalicija oko albanskih stranaka i Bošnjačka stranka gotovo sigurno ulaze u Parlament. Izvesno je da bi Bošnjačka stranka ušla i na regularni cenzus od tri odsto. Oni su bliži vladajućim strankama i izvesno je da će ukoliko budu mogli da prave vlast to raditi sa DPS-om. Uostalom, kao i do sada.

Izlaznost je ključ

U slučaju velike izlaznosti, analitičari su saglasni da postoji i veća verovatnoća da se vlast promeni. Na izlaznost od oko 75 odsto Đukanović bi se našao pred ogromnim izazovom da zadrži vlast i njegovi potencalni partneri bi mnogo teže prešli cenzus. Takođe, ti birači koji bi izašli preko očekivanog broja mahom bili za njega nepoznanica jer on ima stabilno biračko telo, organizovano da glasa. Izlaznost 2016. je bila 73 odsto i tu je vlast bila ozbiljno uzdrmana, a afera -Državni udar- je verovatno sprečila da izlaznost bude i veća, Ipak, treba imati u vidu da se ovi izbori održavaju usred leta i borbe sa virusom korona.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU