Srbi, a i oni koji naš narod podržavaju organizovali su litije širom Crne Gore kako si sprečili dikriminaciju. Međutim, od tada Srbi u ovoj zemlji nailaze samo na neprijatnosti i to uglavnom od strane komita stranke Mila Đukanovića (DPS).
Nekoliko bilborda koalicije "Ni lijevo ni desno. Pravac Novi” sa likom gradonačelnika Stevana Katića u Herceg Novom je uništeno u sredu, a na bilbordima je ispisana poruka "Srbe na vrbe" i druge uvredljive reči.
‼️ Po nalogu Petra Ivanovića, jurišnici na bilborde, iz Nikšića su stigli u Herceg Novi, uništili bilbord koalicije "Ni lijevo, ni desno. Pravac Novi" sa likom @StevanKatic i ostavili fašističku poruku.
— Demokrate Crna Gora (@DemokrateCG) May 5, 2021
➡️https://t.co/xAowFmvK0E pic.twitter.com/5YgBpxDKd9
Katić je na ovo izjavio da se uvek izjašnjavao kao Srbin i da ga niko zbog toga u Herceg Novom neće kačiti o vrbe.
Na zvaničnom sajtu opštine Herceg Novi u odeljku gde su gradovi pobratimi tog grada, stoji da je Prizren iz tzv. Republike Kosovo.
Odluka o bratimljenju Herceg Novog i Prizrena doneta je 1978. godine, a tada, kao i sada, Kosovo i Metohija su bili sastavni deo Republike Srbije, dok na sajtu opštine piše drugačije.
Vladimir Božović, srpski ambasador, proteran je iz Podgorice i proglašen nepoželjnom osobom.
Naime, njegova izjava o Danu ujedinjenja u Srpskoj kući je ono što im je zasmetalo.
Božović je tada istakao da je i sam Krivokapić u svojoj predizbornoj kampanji, o Mojkovačkoj bici i Podgoričkoj skupštini pričao čak tri puta oštrije nego on sam, kao i da je sve vezano za istoriju Prvog svetskog rata i herojsku Mojkovačku bitku učio upravo u školi u Nikšiću.
Smena ministra pravde u Crnoj Gori, Vladimira Leposavića, zatražena je zbog izjave o Srebrenici.
Krivokapić je tokom vanrednog obraćanja rekao da su bile tri ključne situacije za smenu i da su Leposaviću "progledali kroz prste" kada je u pitanju bio istup u vezi sa Zakonom o amnestiji i okolnosti oko usvajanja tužilačkih zakona gde je on u trenutku prihvatanja zakona rekao svim šefovima poslaničkih klubova rekao da je to dobro "ne vodeći računa da je to direktno udar i svađa sa međunarodnom zajednicom".
Kazao je i da je ulje na vatru dolila izjava Leposavića o genocidu u Srebrenici koji je Leposavić relativizovao u Skupštini Crne Gore.
Građani Crne Gore odmah su se okupili kako bi izrazili nezadovoljstvo povodom odluke premijera Krivokapića.
Bokser iz Budve, Petar Liješević, vratio se iz Poljske u Crnu Goru kao svetski vicešampion, a dočekan je kao pobednik u svom rodnom gradu.
View this post on Instagram
Međutim, mladom bokseru su u Crnoj Gori zamerili su što je slavio uz staru zastavu Crne Gore, trobojku Kraljevine Crne Gore (1910-1918).
Ovaj potez Liješevića izazvao je burne reakcije, a dodatne reakcije su se pojavile kakda je slavlje obeležila pesma Danice Crnogorčević, „Veseli se srpski rode”, te je ovaj osamnaestogodišnjak prozvan da propagira ultra-srpstvo.
U noći između nedelje i ponedeljka u Kotoru je došlo do velikog skandala. Tada je nekolicina (ne)ljudi Vređala suprugu sveštenika Nemanje Krivokapića, kada ih je dotična upozorila na remećenje javnog reda i mira, jer su urinirali po vratima SRPSKE CRKVE.
Navodno, ti Kotorani su urinirali na ulaznim vratima crkve Svetog Nikole u Starom gradu, a kada ih je supruga kotorskog paroha, sa prozora obližnjeg parohijskog doma, kritikovala zbog toga, počeli su da je vređaju čak i na nacionalnoj osnovi.
Kako su prenele crnogorske Vijesti, izgrednik je bio odbornik Demokratske partije socijalista i vaterpolsita Primorca Danilo Adžić.
Učiteljica Florinda Baša iz osnovne škole "Boško Strugar" u Ulcinju izavzala je veliki incident kada je učenike naterala da se fotografišu pokazujući znak takozvanog "albanskog orla".
Ona je fotografiju objavila na društvenim mrežama, zbog čega je reagovala Socijalistička narodna partija, koja je pozvala ministra prosvete Damira Šehovića da reaguje:
- Učiteljica Florinda Baša je, kako se vidi na fotografiji koja kruži društvenim mrežama, podsticala đake osnovne škole 'Boško Strugar' da prekste ruke oponašajući orla sa albanske zastave, a sve u čast praznika države Albanije Dan zastave. I u ovom slučaju se radi o zloupotrebi dece, upotrebi simbola druge države, podsticaju na podele i tome slično. Istina je da je Dan zastave i Dan proglašenja nezavisnosti Albanije jedan od najvažnijih datuma albanskog naroda, ali je nedopustivo zloupotrebljavati decu u političke svrhe, naveli su u saopštenju iz SNP, da bi potom podsetili na slučaj nastavnice iz osnovne škole "Jugoslavija" Rade Višnjić, koja je dobila otkaz jer je učenike pozvala na moleban.
Službenik Vojske Crne Gore, Matija Dragnić, dok je vozio ulicama Nikšića, svojim sugrađanima srpske nacionalnosti poslao je poruke "ljubavi" i " tolerancije".
Puštao je pesme koje slave fašističkog saradnika i ratnog zločinca Krsta Zrnovog Popovića.
Uz sve to komentarisao je i mural posvećen Đedu, i govorio da je "sotona".
Psovao je sve one koji su ga gledali i uznemireno im vikao "šta gledaš pi*ko srpska".
Pevačica iz Berana, koja je do nedavno živela i zarađivala u Beogradu, Jadranka Barjaktarović je učesnicima Milovog skupa u Podgorici pevala stihove koji su zaprepastili Srbiju.
Jadranka je pevala u Podgorici, ogrnuta crnogorskom zastavom i to pesmom "Ne može nam niko ništa - JAČI SMO OD SRBIJE", ali i stihove:
Ево опет Јадранке Барјактаровић, синоћ после митинга ДПС-а у њиховом кафићу у Подгорици.
— Ђорђе Космет?? (@SKosmet) September 7, 2020
"Не може нам нико ништа, јачи смо од СРБИЈЕ..."
Ко вам неће певати на свадби? pic.twitter.com/MFSXGHfkMs
"Da li će se ikad sresti Srbija i Crna Gora? Ne, nema zbora. Pre će se otopiti sneg sa vrha Durmitora".
Ovo su sve provokacije i očajnički potezi da se posvađa jedan narod, srpski crnogorski, a svi su ovi potezi delo DPS-a i njenog predsednika Mila Đukanovića.
Od sticanja nezavisnosti 2006. godine režim Đukanovića se trudio da i potezi Crne Gore u regionu ne budu, najblaže rečeno, naklonjeni Srbiji. Tako je još 2008. godine Crna Gora priznala nezavisnosti Kosova iako to do dana današnjeg nisu učinile ni pojedine države članice Evropske unije.
Koliko je odlazećoj vlasti bilo stalo do dobrosusedskih odnosa sa Prištinom pokazalo se i 2017. godine kada je poslala dva štabna oficira u misiju KFOR-a na Kosovu što je izazvalo buru u srpskoj javnosti. Slične reakcije nastale su i kada je vojni ataše Crne Gore Ivan Mašulović prisustvovao u Kninu obeležavanju "Oluje" u kojoj je proterano 250.000 Srba iz Hrvatske i ubijeno najmanje 2.500.
Na taj način Crna Gora je praktično dala legitimitet ovoj zločinačkoj akciji. Zvanična Podgorica je ovim činom zanemarila ne samo stradanje ljudi u "Oluji", već i činjenicu da se u Crnoj Gori, prema poslednjem popisu stanovništva, skoro trećina stanovništva izjašnjava kao Srbi.
(Glas javnosti)