STUDIJA SLUČAJA: Kako DPS prodaje svoje ljude?

Prethodnih dana je medijske stupce punila je priča o Dušici Vulić, aktivistkinji vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) zaposlenoj u Službi za ljudske resurse Ministarstva odbrane Crne Gore, koja je u prostorijama DPS u podgoričkoj Mesnoj zajednici Zagorič proveravala partijsku podobnost kandidata za prijem u MO.

Tako je Vulićeva bila zadužena da ispred DPS utvrđuje ko je istinski pristalica ove stranke/pravi Crnogorac/autentični protivnik litija i molebana u organizaciji Srpske pravoslavne crkve (SPC), pa da potom one koji su prošli ovu trijažu podobnosti preporučuje za zaposlenje u Vojsci Crne Gore (VCG) ili za napredovanje u hijerarhiji MO.

Iako su nepočinstva Vulićeve, počinjena u ime vladajuće partije, dokumentovana u nekoliko audio snimaka, naprosto frapira hladnokrvnost sa kojom je crnogorski ministar odbrane i istaknuti funkcioner DPS Predrag Bošković, nekadašnji “Beli orao” a sada novokomponovani Montenegrin, negirao da su mu poznate njene aktivnosti, ali i da uopšte zna ko je Vulićeva. Na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da je Vulićeva sve navedeno činila radi sebe i sopstvene koristi i ugođaja, naprosto pronalazeći zanimaciju u ispitivanju kvalifikacija kandidata za prijem u MO i njihov ugled i partijsku podobnost u lokalnoj sredini. Međutim, i detetu je jasno da je to laž, i da bi Vulićeva u suprotnom od strane rukovodstva DPS bila prijavljena za niz krivičnih dela, poput povrede ustavnih sloboda i prava građana, kršenja Zakona o vojsci i lažnog predstavljanja, što se, koliko nam je poznato, nije dogodilo.

Naprotiv, Bošković se opredelio za ćutanje, pretvarajući se da ne poznaje Vulićevu, s obzirom da, sa jedne strane, ona odrađuje prljavi posao za stranku i Ministarstvo na čijem je Bošković čelu, dok sa druge strane raspolaže osetljivim podacima o mehanizmima pritisaka i ucena kojima se DPS služi prilikom prijema kadrova u državne institucije, a koji za posledicu imaju uništavanje istih tih institucija i formiranje vojske lojalnih partijskih kadrova.

Iz još jednog razloga ne treba da iznenađuje što se Bošković opredelio za ovo “blaženo neznanje”. Naime, da je drugačije, morao bi da objašnjava strukturama NATO kakve su to oružane snage jedne punopravne države-članice u koje se ulazi posredstvom mesne kancelarije vladajuće stranke, odnosno prema kriterijumima partijske lojalnosti i posedovanja stranačke knjižice mnogo pre potrebnih kvalifikacija.
Sa druge strane, iako su predmetne zloupotrebe vrlo detaljno dokumentovane, upadljivo je i upečatljivo ćutanje NATO na ovakve pojave u jednoj njegovoj članici, gde o prijemu pripadnika navodno modernih, profesionalnih i obučenih vojnih snaga odlučuje marginalni lokalni stranački kadrovik. Međutim, ćutanje vrha NATO je po svemu sudeći podstaknuto činjenicom da se gorljivo zalagao za prijem Crne Gore u ovu organizaciju, da bi u praksi dobio državu sa vojskom o prijemu čijih novih pripadnika odlučuju likovi poput jedne Dušice Vulić. Nema šta, baš po NATO standardima.

Na kraju će, treba li uopšte sumnjati, Vulićeva biti označena kao kolateralna šteta (da upotrebimo ovaj omiljeni termin NATO struktura), odnosno kao neko ko nije na najbolji način shvatio šta je njegova pozicija i uloga. I, da pretpostavimo, nakon toga će ili biti prinuđena da ode u (stranački) zaborav, ili će u tajnosti biti prebačena na neko drugo, ali za DPS ništa manje korisno i važno mesto, poput procene partijske podobnosti za prijem u redove specijalnih policijskih jedinica na Zlatici... Kako god bilo, najizvesnije je da će se na Vulićevoj “slomiti kola”, i da će na kraju biti jedini krivac za postojanje čitavog koruptivnog mehanizma DPS, koji je egzistirao i bez nje, a i mnogo pre nje.

Nakon toga, vrh DPS će je, baš kao što je ona činila u stranačkim prostorijama u Zagoriču, precrtati kao nepodobnu, i zabraniti samo pominjanje njenog imena u stranačkim strukturama. A Vulićevoj ostaje da se nada da, nakon medijskih objava koje su razotkrile koruptivne šeme DPS i ulogu njene malenkosti u njima, neće biti eliminisana zbog svoje lojalnosti i lakovernosti prema partijskom vrhu, koji ne veruje nikome i ničemu osim sopstvenim interesima.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU