Saučesništvo u pokoravanju: Milovi podanici ga se PLAŠE, udaraju JEDNI NA DRUGE
Autor: Glas Javnosti
Dnevna štampa u Crnoj Gori puna je naslova prema kojima je sin predsednika Crne Gore samo u protekloj godini ostvario prihod od 1,7 miliona evra. Sve to je u tzv. crnogorsko-komitskoj koaliciji prihvaćeno kao normalno, pri čemu većina aktivnih članova te koalicije ne može mesečno zaraditi više od 500 evra, pod uslovom da su uopšte zaposleni.
Ima li ilustrativnijeg primera patologije jednog podaništva na kome „novocrnogorski faraon“ gradi svoju, loše skrivanu i na dug rok projektovanu, tiraniju. Siromašni i obespravljeni građani bivaju vrbovani raznim ideološkom izmišljotinama, poput one kako je razlog njihovog razočarenja, ljutnje i pripreme za bunt, ne onaj koji od Crne Gore – trgovinom uticajem u ime građana – uvećava milione svoje porodice, nego oni drugi, siromašni, obespravljeni i stigmatizovani građani drugog osećaja, mišljenja i/ili pripadnosti, a koji s njima dele državu i životne tegobe.
Baš onu su, šta više, zbog svog srpskog osećaja proizvedeni u lažne neprijatelje svoje sopstvene zemlje. Škotski naučnik iz 16. veka, Džordž Bjukenen, pisao je kako je u tom periodu „kralj vladao voljnim podanicima“ za razliku od „tiranina koji je vladao nevoljnim podanicima“. Kako bi se iznenadio kada bi danas posetio Crnu Goru i video da su „voljni podanici“ upravo najjača snaga jednom „svemoćnom pojedincu“, koji državu još uvek može smatrati svojim privatnim posedom. Da li se iko u DPS suočio sa tim pitanjem?
Da li to pitanje postavlja običan crnogorski domaćin čiji je sin bio student generacije na fakultetu koji je studirao i predsednikov sin, a koji radi za bednih 300 evra pripravničke plate, dok „tatin sin“ zarađuje milione? Da li se čelni ljudi DPS, koje Milo dovodi kao svoje odane poslušnike, zapitaju kako to da oni još ni stan nemaju, a sin njihovog „kralja“, za samo jednu godinu, može kupiti na desetine stanova iz javno prikazanih prihoda? Da li zaista ne vide kako se izgubio trag „ničije kuće“ koju je njihov omiljeni predsednik držao na ime nekog, navodno „čistog“ čoveka, koji nije imao nijedan razlog da je proda ako je bila njegova, osim da sakrije istinu koju su, ponovo neoprezno, otkrili prodajom ove kuće u Dubaiju (ili Abu Dabiju)? Biće interesantno videti kada se u nju usele bogati beduini, ili razmaženi šeici sa Bliskog istoka…
Strah od vođe proizvodi bolesne sklonosti, te se takvi partijski podanici odriču svojih dedova, brišući njihovu istoriju sa spomenika, ili prihvataju da budu „janjičari“ koji će, sve kao podstanari, jurišati na svoje rođene, ili biti u istoj vojsci partijskog progona protiv svojih u familiji – samo ako to Milo naredi.
Slugeranjstvo je postala vrlina DPS, lična tiranija poput one u Sirakuzi u Platonovo doba, zamena za bilo kakvu demokratiju koja, poput maske, služi samo jednom čoveku. Zato je pitanje morala običnih i poštenih ljudi u DPS ona odbrana Crne Gore koja je jedno može pomiriti, i to samo jednim prostim i jednostavnim odgovorom na pitanje „šta im je bliže, Milo ili Crna Gora“. Jer, Milo nije država, i nemoralno je braniti te sitne i iznuđene privilegije u njegovoj blizini smešnim izgovorima kako je „samo Milo garant Crne Gore“. Prosto, Milo nije Crna Gora, nije ni jedan pojedinačni čovek. Svi to u DPS znaju, znaju ali ćute, spavaju i čekaju da ih on žive „sahrani“.
A možda bi ipak trebalo da pročitaju delo G. V. Plehanova: „K pitanju o ulozi ličnosti u istoriji“, gde, je između ostalog, zapisano i ovo: „Možda da lukom i strelom jednog dana ustreliti jelena i pre no puškom, ali, nezavisno od toga, puška ostaje nesporno savremenije i efikasnije oružje u rukama čoveka“. Isto je u izboru između autokratije i demokratije. Nažalost, poslušni DPS to ne želi da vidi, niti da pita „a kako to da su u DPS milioneri samo naš predsednik, i njegov brat, i njegov sin, i njegova sestra i njegovi kumovi, a mi jedva živimo. Kako!? Radimo li mi to za njih, ili se oni nama samo koriste, ili je i jedno i drugo!? Svejedno. Sve dok ne postave ova pitanja u DPS to će biti zarobljena, lična i nedemokratska partija, u službi jednog modernog faraona, i u funkciji gaženja slobode i prava ljudi u Crnoj Gori.
(Glas javnosti/Nacionalist)
SKINI APLIKACIJU
