Samo Srbi slave krsnu slavu (FOTO)

Da su Crnogorci deo srpskog naroda govori ovaj podatak koji govori o krsnom imenu.

Jer je poznato da samo Srbi slave slavu. O Krsnoj slavi u Crnoj Gori, učili su đaci u školama. Što potvrđuje i čitanka iz 1897 godine za osnovne škole. Štampana na Cetinju. O krsnoj slavi smo razgovarali sa publicistom iz Trešnjeva kod Andrijevice Mirkom Vukićevićem koji je za Glas Javnosti o slavi rekao:

-Slava je isključivo srpski običaj, i kad je praznuju pripadnici drugih naroda, obeležavaju je kao srpski i pravoslavni običaj. Slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja i dan kada su vrata domaćina otvorena za sve. Proslavljanje kućnog sveca je najvažniji porodični praznik u srpskom narodu. Pored duhovnog značaja, srpska slava je važna i zbog toga što okuplja porodicu, kumove i prijatelje. Slava je, iznad svega, duhovni doživljaj, prilika da ugodimo svetitelju i da sa prijateljima provedemo vreme u prijatnom razgovoru. Slava nas spaja i zbližava. Ona je glavna odlika srpskog pravoslavlja. Bez obzira na to da li je trpeza posna ili mrsna, ni u jednom, ni u drugom slučaju ne treba preterivati sa količinama hrane i pića. Naravno, dozvoljeno je da, ako neko ima mogućnosti, rodbinu i prijatelje ugosti na što bolji način. Ako slava pada u vreme posta ili posne dane, sredu ili petak, mora se pripremiti isključivo posna hrana. Ako je, pak, u pitanju slava koja pada u vreme višednevnog posta, na primer, Sveti Nikola, onda je hrana uvek posna, ma koliko se dana slavio. Nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdržavanje od rđavih i zlih dela, zatim činjenje dobrih djela i vežbanje vrlina, praštanja, skromnosti, smirenosti, obuzdavanja svih telesnih strasti, koje razaruju duhovni život svakog hrišćanina. Mi vasojevići u Andrijevici i Beranama slavimo Aranđelovdan jer je on kod Srba na drugom mestu slava, iza Svetog Nikole. Prvi među arhanđelima, Arhangel Mihailo, na ikoni se predstavlja kao borac-vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci. Najčešće je predstavljen s terazijama, jer se veruje da on deli duše na pravedne i grešne.

Vukićević smatra da se upravo on čuvarem vere pravoslavne i borcem protim jeresa.

-Njegovo ime na jevrejskom znači ,ravan Bogu";. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se i kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proljeća. Pravoslavni vernici slave ga 21. novembra. Ovaj praznik je ustanovljen u četvrtom veku nove ere. Arhangel Mihailo, zaštitnik loze Nemanjića, jedan je od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu, a posebno među nama Vasojevićima. Sveti Nikola je zaštitnik putnika, moreplovaca, ribara. I danas se veruje da Sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika. U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep, da bi se iznenadili kada ga nađu. Legenda kaže da je poklone ostavljao djeci u cipele ili tajno kroz prozor. Pravoslavni vernici ga smatraju borcem za Hristovu vjeru, pobednikom, a njegovo ime znači narodni pobednik. Živeo je u četvrtom veku. Proslavlja se 19. decembra. Pošto slava Nikoljdan pada u vreme božićnog posta, slavska trpeza je uvek posna.-ističe Vukićević.

Pravoslavni običaj nalaže da je za slavu obavezno imati ikonu, svieću, kolač, žito i vino.

-Sve ostalo se ubraja u gozbu. Na dan krsne slave svi ukućana ustaju ranije i na sebe oblače najsvečanije odelo. Domaćin pali kandilo pored ikone. On dočekuje goste ispred svoje kuće ili na samom ulazu. Na pozdrav: ,, Srećna slava, domaćine'', prigodno se otpozdravlja. Gosti se prvo služe slavskim žitom i vinom i prekrste se.
Činjenica je da pravila za darovanje ne postoji, treba da odnesete ono što smatrate da će obradovati domaćine. Kao slavski poklon gosti donose flašu crnog vina, koje simboliše krv Hristovu ili rakije,
naravno, nikad se ne zaboravljaju deca. Danas je dodato još nekoliko mogućih darova: šoljice za kafu, čokolada za decu, buket za domaćicu.
Slavska sveća treba da je od čistog pčelinjeg voska. Ona se stavlja u čirak (svećnjak), a pali se na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva
svieću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Ona gori celog dana na dan slave, a kad izgori do nekoliko centimetara do čička, gasi se na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i ulije je uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se svijeća i čirak stave na neko svečano mesto u kući i tu stoji do sljedeće godine.
Ukoliko sinovi žive s ocem u jednoj kući, onda svi zajedno slave slavu. Međutim, kada neko od sinova zasnuje svoju porodicu i ne živi sa ocem u istoj kući, treba odmah da počne da u svoj domu slavi krsnu slavu, jer je slava zaštitnik domaćeg ognjišta. Prve godine kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo dolazi kod oca na slavu. Kada se kolač isiječe otac svojom desnom rukom predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugome čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i djecom, budućim unucima i potomcima,
dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slave slavu. Sin nosi taj dio kolača kući. Podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu, zaključuje Mirko Vukićević.

Goran Kiković

SKINI APLIKACIJU