Milo ne da na uvid bankarske račune: U Crnoj Gori ni borci protiv korupcije ne otkrivaju imovinu

Za Agenciju za sprečavanje korupcije u Crnoj Gori je apsolutno nemoguća misija nabavka potrebnih podataka, jer pored ministara i poslanika, informacije ne daju čak ni predsednik njenog Saveta Momčilo Radulović i član Zlatko Vujović, pa i v.d. direktora Savo Milašinović.

Za četiri godine rada Agencije za sprečavanje korupcije (ASK), iako konstantno raste broj političara i javnih službenika koji prijavljuju svoje prihode i imovinu, istovremeno značajno opada procenat onih koji dozvoljavaju uvid u svoje bankovne račune – pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG), a prenose Vijesti.

Broj javnih funkcionera koji daju saglasnost za uvid u račune, od osnivanja ASK-a u januaru 2016., opao je za 16 odsto, dok je broj državnih službenika koji se odlučuju za ovaj oblik transparentnosti manji za 11 odsto, pokazuju godišnji izveštaji o radu.

Milo ne da uvid u bankarske račune

Na čelu sve brojnije kolone je predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji od osnivanja Agencije, prema dostupnim imovinskim kartonima, nije davao saglasnost na uvid u bankarske račune, a nije odgovorio ni na zahtjev CIN-CG da objasni svoje razloge. Saglasnost je dao njegov generalni sekretar Slavoljub Stijepović, ali nije šef kabineta Miodrag Radović.

Premijer Duško Marković sledio je partijskog šefa prve dve godine i nije davao saglasnost, ali je u međuvremenu svoje račune učinio dostupnim Agenciji.

Među onima koji kriju pristup računima, pored predsednika države, nije samo više od trećine ministara i poslanika, nego i predsednik Saveta Agencije Momčilo Radulović i član ovog tela Zlatko Vujović. Od osnivanja ASK-a saglasnost nije dao ni v.d. direktora ove institucije Savo Milašinović, a nije ni odgovorio na pitanje CIN-CG o razlozima ovakvog postupanja.

Vujović, koji je u prilici da sve posmatra iznutra, rekao je da saglasnost nije dao jer u ovom trenutku nema poverenja u Agenciju. Njegovi prihodi su, kako je kazao za CIN-CG, uredno prijavljeni u imovinskom kartonu, ali ocenjuje da rashodi nisu mera transparentnosti.

-Da imam poverenja da ti podaci neće biti zloupotrebljeni, dao bih saglasnost. Ako dozvolite pristup rashodima, svako može rekonstruisati vaše kretanje, navike, kontakte… To može biti predmet velike zloupotrebe, posebno u hibridnim političkim sistemima kao što je Crna Gora- kazao je Vujović za CIN-CG.

Saglasnost nije obaveza funkcionera

Momčilo Radulović je u izjavi za CIN-CG istakao da “davanje saglasnosti nije obaveza javnog funkcionera, već mogućnost”.

-Javnost svakako ima uvid u moje prihode, i tu obavezu sam ispunio kao predsednik Saveta Agencije. Ne smatram da moram dopustiti uvid i u moje rashode, jer je to privatna stvar- kazao je Radulović.

Prilikom predavanja imovinskih kartona, Zakonom o sprečavanju korupcije propisano je da javni funkcioner može dati saglasnost Agenciji za pristup podacima o svim računima bankarskih i drugih finansijskih institucija, koja se koristi isključivo u svrhu provere podataka iz kartona.

Od 81 poslanika u Skupštini Crne Gore, saglasnost za uvid u bankarske račune nisu dala 33 predstavnika građana. U parlamentarnoj većini, od 36 poslanika Demokratske partije socijalista, saglasnost nisu dali Marta Šćepanović, Petar Ivanović, Marija Ćatović, Ana Nikolić i drugi.

Saglasnost nije dao nijedan od njihovih koalicionih partnera, predsednik parlamenta Ivan Brajović i Boris Mugoša iz Socijaldemokrata i drugi.

Osim poslanika LP-a, ostali nisu odgovorili na pitanja CIN-CG o tome zašto izbegavaju pravo na veću transparentnost.

Opozicija sarađuje

Iako, uglavnom, imaju kritičan stav prema Agenciji, manje je poslanika opozicije koji imaju problem da daju Agenciji uvid u račune.

Saglasnost su dali svi sadašnji poslanici Demokratske Crne Gore, Demosa, Ujedinjene Crne Gore i Radničke partije.

To nisu uradili poslanici Socijalističke narodne partije Srđan Milić i Danijela Pavićević i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, dio poslanika Demokratskog fronta Jovan Vučurović, Milun Zogović, Veljko Vasiljević i Aleksandra Vujičić, kao ni Ranko Krivokapić i Draginja Vuksanović Stanković iz SDP-a.

U Vladi saglasnost za uvid u bankarske račune, pored premijera Markovića, dalo je još deset članova njegovog kabineta.

To, međutim, nisu uradli potpredsednik Vlade Zoran Pažin, kao i neki ministri.

Izveštaj Evropske komisije

Evropska komisija je u poslednjem izveštaju o Crnoj Gori ocenila je da je “broj javnih funkcionera koji su dali opcionalnu saglasnost Agenciji za pristup njihovim bankovnim računima u svrhu proveravanja dostavljenih podataka iz izveštaja o prihodima i imovini opao 2018. godine sa 71 na 60 odsto javnih funkcionera i sa 75 na 69 odsto državnih službenika”.

-Broj članova Vlade koji su dali takve opcionalne saglasnosti ostaje ograničen na 10- navodi se u godišnjem nalazu.

Na broj saglasnosti među visokim članovima Vlade Briselu je ukazao Institut alternativa (IA).

Istraživačica javnih politika u IA Ana Đurnić ističe da sve veći broj funkcionera koji ne žele da im Agencija proverava račune može da znači jednu od dve mogućnosti – da nešto kriju, ili da ne veruju instituciji koja bi te račune kontrolisala.

-Koja god od ove dve situacije bila, situacija je zabrinjavajuća. Ovakvo stanje znači da Crna Gora niti je postigla potpuno ili makar veliko poverenje u rad takozvanih nezavisnih institucija kakva je, makar na papiru, Agencija, niti je obezbedila pravično i nepristrasno postupanje ovih institucija i neprikosnovenu vladavinu prava koja bi jačala poverenje. Sve su ovo uslovi koji se moraju ispuniti na putu pristupanja Evropskoj uniji- rekla je Đurnić za CIN-CG.

SKINI APLIKACIJU