Milan Knežević: 'Đukanović i DPS će imati četiri godine da prođu kroz ljudsku i političku katarzu'

Nedelju dana posle istorijskih izbora i, sad je već definitivno, rušenja režima Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS), jedan od lidera Demokratskog fronta i koalicije „Za budućnost Crne Gore“ Milan Knežević kaže da posle nezapamćenih progona, hapšenja, zatvora, nanogica, ali i hapšenja majke više nije u stanju ni da se raduje na pravi način.

Ponornica nepravde je, kaže, još duboko u njemu, a danas će ponovo morati da se javi u policiju, da „dokaže da nije pobegao iz Crne Gore“. Ni pasoš mu još nije vraćen.

Verovatno da u Crnoj Gori danas nema političara koji je više vremena proveo po zatvorima tokom Đukanovićeve vlasti. Da li posle svega toga mrzite dojučerašnjeg neprikosnovenog vladara Crne Gore?

- Možda će zvučati previše u stilu Nelsona Mandele, ali nikakvu mržnju ne osećam prema svojim progoniteljima iako su mojoj porodici i meni od 2016. na sve načine pokušali da unište život. U značajnoj meri su i uspeli, jer sad nisam u stanju ni da se radujem na pravi način pošto mi se pred očima samo ređaju slike nezapamćenog progona: tužilačkih kancelarija, sudnica, pritvora, zatvora, nanogica, hapšenja majke, brata, brata od strica, demoliranje naših kuća, kontinuiranog režimsko-medijskog demonizovanja, „prijatelja“ koji te preko noći zaborave... Sve je to još duboko u meni kao ponornica nepravde u koju su pokušali da me udave.

Da li biste se radovali da ga uskoro vidite u zatvoru?

- Ne bih se radovao da vidim Đukanovića u zatvoru, moje radosti su drugačije od njegovih. Ja sam u zatvoru čitao Djurantovu „Istoriju civilizacije“, a pošto znam da je Đukanović vrlo limitiran opštim obrazovanjem, njemu preporučujem da u zidinama „ničije kuće“, dok mu je ne oduzmu, počne sa čitanjem „Jeseni patrijarha.“ Magični realizam je tako poučan u časovima samoće, koja je već počela da ga grli.

Zašto je Đukanović baš vas tako često slao u zatvor?

- To je pitanje za Đukanovića, na koje ću, nadam se, jednog dana dobiti odgovor. Iako su neki tvrdili da među nama postoji čvrst dogovor da ja budem u zatvoru četiri meseca, onda 15 dana zabarikadiran u Skupštini braneći se od policije, onda pet godina prvostepeno preusuđen za tzv. državni udar, onda uhapšen u Skupštini prilikom izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti, onda osuđen na četiri meseca kućnog pritvora, uz stotine i stotine prekršajnih i krivičnih prijava, od kojih mogu sašiti crnogorsku nošnju, čini mi se da se niko ovako poput mene nije dogovarao s diktatorom.

U aferi „državni udar“ osuđeni ste na pet godina zatvora. Kako vidite rasplet sudskog procesa? Vi ste i dan-danas dužni da se javljate policiji u određenim intervalima?

- Slučajno ili ne, Andriji Mandiću i meni danas počinje ročište u Apelacionom sudu po našim žalbama na kriminalnu presudu Višeg suda kojom smo osuđeni na pet godina zatvora. Na kraju moje završne reči, koja je trajala tri dana, parafrazirao sam reči Fidela Kastra sa suđenja njemu: „Možete me osuditi i 100 godina, mene će istorija osloboditi!“ I to se dogodilo, našu nevinost je videla čitava Crna Gora. Bez obzira na to što mi je već tri godine oduzet pasoš i što na svakih petnaest dana odlazim u Centar bezbednosti tačno u devet časova kako bi utvrdili da nisam pobegao iz države, ja sam sve vreme bio najslobodniji čovjek u Crnoj Gori.

Verujte li Đukanoviću kad kaže da će biti konstruktivna opozicija i da će priznati rezultate izbora kad ih proglasi izborna komisija?

- Đukanović i DPS će imati četiri godine da prođu kroz ljudsku i političku katarzu, a neki od njih i kroz institucionalnu. Ovih dana ga redom napuštaju dosadašnji koalicioni partneri, a ubrzo će i dosadašnji najverniji saradnici. Taj usud je mnogo ozbiljniji od bilo kakvog jalovog pokušaja opstrukcije.

Pre neki dan najavili ste kao jedan od glavnih, prvih zadataka novih vlasti, „demontažu totalitarnog režima“. Je li to uopšte moguće izvesti? I kako?

- Demokratizacija društva, nezavisno pravosuđe i ekonomsko ozdravljenje tri su principa bez kojih nema budućnosti Crne Gore. Ne da možemo, nego moramo, sve drugo je poraz.

Kako pomiriti duboko posvađanu i podeljenu Crnu Goru?

- Crna Gora više nikad ne sme biti antisrpska, niti ikad više smemo dozvoliti da se bilo koji narod proglasi državnim neprijateljem kako bi neki novi Đukanović vladao sledeće tri decenije. Zato smo i ponudili ruku saradnje Bošnjacima, Albancima i Hrvatima da zajedno gradimo budućnost Crne Gore. Ovo je njihova država isto koliko i naša, i samo na tom principu može biti zajednička.

Da li je moguć scenario da neko danas, narednih dana i nedelja, pogazi, preokrene izbornu volju građana Crne Gore?

- Nije moguć takav scenario, naprotiv, očekujem da nas u novoj parlamentarnoj većini bude više od trenutnog 41 poslanika.  

Bojite li se vlasti? Iskušenja koja ona neminovno nosi?

- Ja se nisam plašio vlasti ni dok sam bio u opoziciji, a sad se tek ne plašim, jer tačno znam da treba raditi sve suprotno od onog što je radila prethodna vlast. I znam da ne mogu pogrešiti.

Gde vidite sebe za četiri-pet godina? Šta sanjate danas?

- Svoj politički san sam dosanjao 30. avgusta. Sad mislim da je vreme za neke lične snove koje sam ostao dužan uskom krugu ljudi koji je sve vreme bio uz mene. Nikad sebe nisam doživljavao pravim političarem, ja sam bio i ostao književnik na službenom putu u politici.

(Glas javnosti/Kurir)

SKINI APLIKACIJU