DA LI ĆE MILO SAMOG SEBE RAZREŠITI FUNKCIJE: Ako odluči da čuva fotelju naljutiće DPS, ako ponovo odbije izmenjeni Zakon preti mu KRAJ

Milo Đukanović je na raskrsnici i samo jedan pogrešan potez može ga odvesti do razrešenja funkcije predsednika Crne Gore i smene čemu se nova Vlada i nada.

U Crnoj Gori trenutno je najbitnije pitanje - da li će Đukanović ići do kraja. A to je - sopstvena smena. Od toga ga deli samo jedan korak, da po drugi put vrati u skupštinsku proceduru izmenjeni Zakon o slobodi veroispovesti. Taj jedan potez u Podgorici se kroz ironiju komentariše rečima: Dovoljno je samo da Milo ostane pri svojim principima. Međutim, da li će?

Kako kaže premijer Crne Gore profesor Zdravko Krivokapić Vlada je na jučerašnjoj sednici jednoglasno podržala stav da se u skupštinsku proceduru uvrste svi zakoni, a koje je vratio predsednik Milo Đukanović.

- Na taj način će poslanici u Skupštini na vanrednoj sednici, koja će biti održana 20. januara, imati priliku da se ponovo izjasne o predloženim izmenama. Na ovaj način Vlada demonstrira svoju privrženost vladavini prava i postovanju zakonskih procedura. Svi članovi vlade ukazali su na nedoslednost koju je i ovoga puta demonstrirao predsednik države - ističe crnogorski premijer.

Zakon o slobodi veroispovesti, a zbog kog su otpočele litije koje su trajale tokom prošle godine i koje su i dovele do pada DPS režima Mila Đikanovića, izglasan je prošle nedelje. Zakon je usvojen posle višečasovne opstrukcije rada parlamenta, jer Državna izborna komisija nije htela da verifikuje mandat poslanici URA Dritana Abazovića. Dva i po sata iza ponoći parlamentarna većina - 41 poslanik, glasala je za novi izmenjeni Zakon. Milo Đukanović je međutim, odbio da ga potpiše, navodeći da sednica skupštine nije održana po poslovniku.

Šta kažu pravna lica

Pravnik Boris Bogdanović, šef poslaničke grupe demokrata iz čijih redova je i predsednik crnogorskog parlamenta objašnjava šta se zapravo događa u Skupštini i hoće li Đukanović posle tri decenije izgubiti i poslednju polugu vlasti i otići u istoriju.

- Predsednik Crne Gore iskoristio je svoje Ustavno pravo i u predviđenom roku vratio Skupštini Crne Gore zakone na ponovno odlučivanje. Ovom radnjom predsednik je postupio u skladu sa Ustavom Crne Gore. Međutim, tim činom je i priznao da je sednica parlamenta održana u skladu sa Poslovnikom Skupštine Crne Gore, jer bi u suprtonom ignorisao akte koji su mu prosleđeni na proglašenje. Kada Skupština Crne Gore drugi put izglasa zakone koje je predsednik vratio, on je saglasno Ustavu dužan da ih i potpiše. Ukoliko isto ne učini, Skupština može pokrenuti postupak njegovog razrešenja zbog kršenja Ustava Crne Gore - navodi Bogdanović .

Tome je Đukanović osim sada već čuvenog Zakona o slobodi veroispovesti doveo u pitanje najmanje 50 propisa donetih u vreme DPS.

Kako je poslednjih dana u javnosti bilo raznih navoda koliko puta predsednik Crne Gore može vraćati zakone u parlament, Bogdanović razrešava i ovu dilemu:

- Članom 94 Ustava Crne Gore propisano je, "predsednik je dužan da proglasi zakon u roku od sedam dana od dana usvajanja, odnosno u roku od tri dana, ako je zakon usvojen po hitnom postupku ili da zakon vrati Skupštini na ponovno odlučivanje. Predsednik je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon". Iz citiranih odredbi proizilazi zaključak da predsednik zakone Skupštini Crne Gore, može vratiti samo jednom. Nakon ponovnog izglasavanja, predsednik je dužan da ih proglasi. Ukoliko isto ne učini, prekršiće član 94 Ustava Crne Gore - navodi Bogdanović.

To će međutim, takođe biti osnov zahteva za smenu.  Među prvima koji su najavili moguću smenu Đukanovića je lider URA i potpredsednik Vlade Dritan Abazović. Po njemu vraćanjem zakona Đukanović "dao sebi žuti karton".

- Ako prekrši Ustav, smenićemo ga - napisao je Abazović na Tviteru.

Smena na predlog 25 poslanika

Šef poslaničke grupe demokrata pravnik Bojan Bogdanović objašnjava proceduru moguće smene Đukanovića:

- Predsednik Crne Gore može biti razrešen samo u slučaju ako prekrši Ustav Crne Gore. Dakle, predsednik odgovara za povredu Ustava, a postupak za utvrđivanje da li je Predsednik Crne Gore povredio Ustav može pokrenuti Skupština Crne Gore na predlog najmanje 25 poslanika. Predlog za pokretanje postupka razrešenja Skupština dostavlja Predsedniku na izjašnjenje. Odluku o postojanju ili ne postojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja Skupštini i predsedniku Crne Gore. Dakle, Skupština može razrešiti Predsednika Crne Gore tek kada Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav Crne Gore.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU