'Evropska unija i Amerika da se stide, pale su na ispitu u Srebrenici'

Otvoreno pismo Aleksandra Simića ambasadama EU i SAD prenosimo u celosti!

Poštovani,

U kojoj zemlji EU na lokalnim izborima se dele građana po nacionalnosti i veri? Gde se broje krvna zrnca za izbore kao u Srebrenici? Pala je Evropa na ispitu u Srebrenici. Stidite se.

Poslednjih nekoliko vekova, Bosna je vodila mnoge bitke za oslobađanje od raznih vrsta stranog pokroviteljstva, ekspanzionizma i okupacija. Uglavnom su se na Bosnu zaletale evro-azijske sile u usponu, nastojeći da obezbede uslove za ostvarenje svojih interesa. Početkom dvadesetog veka u Bosni je snažno stupila i SAD ostvarujući svoju poziciju evropske sile.

U Novi milenijum, Evropa je stupila ujedinjena, plivajući u okeanu materijalnog blagostanja i prosperiteta, ali ne cela Evropa. Bosna je gurnuta na periferiju evropskog društva. Arhitekte ujedinjene Evrope projektovale su da Bosna bude deponija za odlaganje njihovih nesporazuma i sukoba. Karantin za nezaposlene i siromašne. Područje za balansiranje radnim i sirovinskim resursima.

Gromoglasne proklamacije o novom evropskom poretku i blagostanju,  narodi Bosne dočekuju u sramnim i ponižavajućim uslovima. Prilikom izgradnje zajedničke kuće evropskih naroda, za nas nije ostavljeno mesto pod istim krovom. Ostali ispred evropskih vrata, usmereni da se međusobno bore za obećani ulazak pod zajednički krov.

Očigledno je da vi, politički predstavnici vodećih evropskih nacija ne želite da ravnopravno tretirate nas narode BiH.

Evropski lideri ne shvataju opasnost fatalne zablude o izgradnji prosperitetne Evropske unije i drugorazrednom (inferiornom) statusu države i naroda BiH. Na očigledno formulisanim principima diskriminacije, koji se iz dana u dan potvrđuju kroz razna uslovljavanja i pretnje, definitivno se kompromituje ideja izgradnje jedinstvene i stabilne Evrope. Nema izgradnje jedinstva i stabilnosti u uslovima neravnopravnosti.

 U poslednjoj deceniji dvadesetog veka, Evropska Unija prokockala je svoje kredite dobrih namera osvajačkim poduhvatom na Bosnu i guranjem ovog područja u prošlost.

Evropska politika, demokratija, religija i humanizam nisu pomogli sprečavanje sukoba u Bosni, već naprotiv, dali su im ideološku osnovu, političku podršku i doprineli njihovom razbuktavanju.
Sloboda i demokratija, mir i prosperitet ne mogu u Bosni da se uspostave kao poklon Vas dušebrižnika Evropske unije. To nije Vaš osnovni cilj i nije Vaš prvorazredni interes. Njih mogu da izgrade samo narodi BiH, svojom voljom i svojim radom.

Vaša evropska država, Evropska unija, nema nikakvo pravo na politički, ekonomski i bezbednosni monopol nad Bosnom iz istorijskih, faktičkih i moralnih razloga. Čudnom ironijom istorije, Bosna je spajala Evropu i Aziju, Istok i Zapad, Sever i Jug. Umesto da joj to bude najveća geopolitička i razvojna prednost, postala je otvorena rana Evrope.

Imamo li pravo, kao građani Bosne, da to pasivno posmatramo.

Imamo li pravo, da se neodgovorno poigravamo sa našim sudbinama i budućnošću naše dece.

Vreme je za promene.
Vreme je da se narodi Bosne probude iz mraka prethodnih vekova i tame poslednje decenije.
Vreme da shvate da su sami odgovorni za svoju sudbinu i da je drže u svojim rukama.
Vreme je da počnu da samostalno grade svoj put u budućnost.
Vreme je da sami posegnu za istinskom slobodom i demokratijom, za mirom i prosperitetom.
Vreme je da se oslobode kompleksa inferiornosti i (napuste) izađu iz evropske čekaonice za drugorazredne narode i građane.
Vreme je da se zaleče rane svih proteklih sukoba i da za zajednički sto razumevanja sednu Srbin, Hrvat, Bošnjak….
Vreme je da za isti sto tolerancije sednu katolik, pravoslavac, musliman, jevrej i svaki drugi vernik, jer tako im, uostalom, nalažu temelji njihove vere.

Postoje li snage i postoji li spremnost za takav istorijski i životni (strateški) kompromis?
Postoji li svest da je najveća i najisplativija investicija, za sve građane Bosne, ulaganje u zajednicu?
Da li je realno očekivati da će da će svi narodi Bosne pristati da sednu za jedan sto?
Postoje li ideje oko kojih mogu da se ujedine religiozni ili politički neistomišljenici u Bosni?

Ukoliko to nije realno, ukoliko je to nemoguće, onda budućnost u Bosni ne bi imala svetlu perspektivu ni za jednog čoveka, ni za jedan narod.
Jer, ni u jednom delu Evrope narodi nisu tako povezani i isprepleteni kao što su to narodi u Bosni.
Nigde u Evropi nema tako mnogo pripadnika jednog naroda da živi u susednoj državi, kao na Bakanu.
Balkanski narodi su, preko svojih manjina rasutih širom balkanskih zemalja, toliko bliski, da nemaju nikakvo pravo da kidaju veze između sebe i crtaju nove granice, već naprotiv, imaju obavezu da se povezuju i integrišu.
Nasuprot tome, građani Bosne stalno su ubeđivani da im je bolje da budu podeljeni, rascepkani i međusobno zavađeni.

Da li to možemo da prihvatimo?
Da li možemo da prihvatimo da na izbornim listama u državi Bosni imamo Vaše prokonzule evropskih lidera, umesto predstavnika naroda. Vaši političari su samo skretničari evropskih kompozicija, a ne zaštitnici narodnih interesa Bosne.
Da li smo svesni da je posle Kineskog zida najveći zid na svetu Šengenski zid u Evropi, okrenut prema Bosni.
Da li možemo da budemo zadovoljni dok čekamo na vize za zemlje čiji građani bez viza putuju po balkanskim državama.
Kako se osećamo kada gledamo našu decu, pred stranim ambasadama, u redovima za definitivan odlazak iz Bosne.

Ima li uopšte smisla živeti u takvoj Bosni?.
Ima, ako smo spremni da se suočimo sa istinom.
Stvari mogu da se promene ako se okrenemo oko sebe i shvatimo da postoji nada.

Naša nada i naše najveće bogatstvo je u našim narodima, u ljudima, u našoj deci.
Naša nada je u našim morima, rekama, jezerima, planinama, dolinama, šumama, livadama.
Naša nada je u bogatstvu i lepoti Bosne.
Naša nada je u našim snovima o Bosni kao oazi mira i stabilnosti.

Sa tom nadom možemo da počnemo da radimo zajedno, u miru i saradnji.
Sa tom nadom možemo da počnemo da se penjemo udruženi, svi narodi, i svi građani Bosne, stepenicu po stepenicu, do zajedničkog blagostanja i prosperiteta.

Verujem da će narodi Bosne najzad da shvate sa kakvim blagom raspolažu i da će uspešno prozreti Vaše strane korisnike našeg bogatstva i da će se izlečiti od kompleksa inferiornosti i siromaštva.
Verujem da će narodi Bosne konačno da se usprave i da kažu: “Dosta! Dosta diskriminacije, osvajanja, neokolonijalizma i hegemonizma Evropske unije“.
Verujem da će posle toliko bitaka i ratova oko teritorije i istorije, narodi Bosne krenuti u odlučujuću bitku. Ovoga puta bez oružja, žrtava i razaranja. Neka to bude bitka za povezivanje i integraciju, bitka za zajednicu naroda u BiH u kojoj bi svi narodi bili pobednici.
Verujem sa će tada doći vreme kada naša deca neće želeti da pobegnu sa ovih prostora i kada će bez ikakvih ograničenja moći da slobodno putuju Evropom i svetom.
To će da se ostvari onda kada narodi Bosne postanu ravnopravni u evropskoj porodici naroda.
Tada će Bosna da postane jedna od najlepših mesta za život na Planeti.
Za takvu Bosnu vredi se boriti.
Takvu Bosnu treba pokrenuti.

Evropska Unija treba da se stidi što je dozvolila u Srebrenici u gradu u kome su se desili zločini u 20 veku i sa srpske i bošnjačke strane da u 21 veku građani za lokalne izbore se dele na dva bloka Srpski i Bošnjački, a da kandidati nezavisni koji predstavljaju sve građana se nazivaju IZDAJNICIMA. Jel to Evropa koja se zalaže za toleranciju i ravnopravnost? U kojoj zemlji EU na lokalnim izborima se dele građana po nacionalnosti i veri? Gde se broje krvna zrnca za izbore kao u Srebrenici? Pala je Evropa na ISPITU u Srebrenici. Stidite se. 

Iz svega ovog, možda, jedina nada koja ostaje je da se vežemo za nju, je da postoji lider u regionu (koji se ne meša i ne sme da se meša po Dejtonu u unutrašnja pitanja BiH) koji ima najviše empatije za naš prostor. To je Aleksandar Vučić. On čak više poštuje Evropske principe i standarde od samih proklamatora ovih vrednosti. Ovaj prostor pomagao je finansijski, ne birajući ljude i veru i ne deleći ih tako.

Srebrenica, 19.08.2020

Aleksandar Simić

SKINI APLIKACIJU