Manje poznat deo srpske istorije: Ko je bio Mihailo Vojislavljević, prethodnik Nemanjića na srpskom prestolu?

Foto: Wikipedia

Istorija Srbije nosi epitet jedne od najzanimljivijih i najdinamičnijih u Evropi, prema informacijama koje su dostupne široj javnosti. Ipak, posebnu draž daju priče o ljudima koji su učestvovali u njenom stvaranju, a potom, iz nekog razloga, bili zaboravljeni. Jedan od takvih je i Mihailo Vojisavljević, prvi srpski kralj.

Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje. Gde su bili Srbi pre srednjeg veka? Ko su bili srpski vladari i koje su titule nosili?

 S tim u vezi, Srpski akademski krug posvetio je interesantan tekst svima onima koje zanima starija srpska istorija. Iznenadiće vas činjenica da smo imali čak 6 careva i da Dušan Silni nije bio prvi srpski car!

 O srpskim vladarima i velikašima koji su ranijim vekovima postavljali temelje srpskoj državi veoma malo se zna van uskog kruga istoričara. Malo ko je čuo za Jovana Vladimira, prvog srpskog sveca, ili Mihaila, kralja Duklje i prvog srpskog kralja. Među zaboravljenim junacima srpske srednjovekovne istorije je i njegov sin, Konstantin Bodin.

 Prema Konstantinu Porfirogenitu (10. vek) i njegovom delu „O upravljanju carstvom“ sve do kralja Stefana Prvovenčanog, vladar Srba nazivan je starcem ili županom.

 Međutim, novootkriveni pečat iz istambulskog arheološkog muzeja svedoči da je Konstantin Bodin, srpski vladar iz druge polovine XI veka, nosio kraljevsku titulu. Bodin je bio sin prvog srpskog kralja – Mihaila, pa se nameće mišljenje da je titulu zadobio pravom nasledstva. Međutim, ovakve privilegije je mogao da odredi samo vizantijski car i one nisu deo nasledne tradicije. Kako je onda ovaj srpski vladar postao kralj?

Mihailo Vojislavljević je krunisan 1077. godine, za šta je dobio potvrdu od pape Grgura VII. Središte srpske države tada je bilo nešto južnije od prostora na kome se kasnije uzdigao Stefan Nemanja i njegovi naslednici, u oblasti Duklje ili Zete.

Njegovog sina Bodina uvažavali su svi, a njegov uticaj i ugled u carstvu bio je velik. Hroničari ovog veka svedočili su ovako:

- Prve godine njegovog carstva narod Srba, krenu da potpuno osvoji Bugarsku… Istaknutiji ljudi bugarske zamole Mihaila, koji je bio vladar, da im pomogne i s njima se udruži i da im svoga sina da ga proglase carem Bugarske i da se tako oslobode prevlasti i okrutnosti Romeja. On im se rado odazove i sabravši 300 svojih ljudi predade ih svome sinu Konstantinu, zvanom i Bodinu i pošalje ih u Bugarsku… I nasta strašna bitka i još strašniji poraz Romeja.

Nakon velike pobede, Bodin je proglašen u Prizrenu za cara, pod imenom Petar III, u pokušaju da se obnovi Samuilova država koja je srušena pola veka ranije. U početku je imao uspeha. Njegova vojska je osvojila Skoplje i Niš. Međutim, pokazalo se da pobunjenici nemaju dovoljno snage da se dugotrajno suprostavljaju vizantijskom caru. U bici kod Pauna na Kosovu Bodin je poražen, zarobljen i odveden, najpre u Carigrad a potom u Antiohiju.

Međutim, uspeo je da se oslobodi i vrati u svoju prestonicu Skadar. Politiku je ipak promenio i vizantijskom caru više nije, makar javno, odricao poslušnost.

Najveći neprijatelj Vizantije u tom periodu su bili Normani, predvođeni neustrašivim Robertom Gviskardom. Aleksije I Komnin je uvrstio Bodinov odred u svoju vojsku. Glasine o pristupanju Bodinovih trupa, istih onih koji su potukli Vizantince u Bugarskoj, značile su podizanje morala vizantijskoj vojsci i veće šanse u daljem ratovanju. Kao nagradu za vernost i pomoć srpske vojske Konstantin Bodin je proglašen za kralja.

Ovaj podatak nam potvrđuju i kasniji događaji. Početkom XIII veka župan Stefan Nemanjić i njegov brat Sava traže kraljevsku krunu od rimskog pape Honorija III. Papa je prihvatio njihov zahtev pa je srednji Nemanjin sin postao Prvovenčani kralj. U svom zahtevu, Sava i Stefan Nemanjić ističu da im pravo na krunu pripada još od "prvog otačastva kraljevstva", koja se zove "veliko kraljevstvo od prva". Nemanjini sinovi, dakle, ukazuju da je Srbija već bila kraljevina, te da je titula koju traže pripadala njihovom prethodniku – Konstantinu Bodinu.

 Kasnije je titulu srpskog cara, posle cara Bodina i cara Dušana Silnog nosilo još četvoro srpskih vladara: Car Uroš Nejaki, Car Simeon Siniša, Car Jovan Uroš i Car Jovan Nenad. Dakle, ukupno 6 srpskih careva.

(Izvor: Kurir)

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета