Rasa i prihodi utiču na smrtnost od korone

Kažu da bolest ne zna za godine ili pol, ali očigledno poznaje kategorije poput rase i prihoda. Makar novi koronavirus koji najteže pogađa one koji su inače najranjiviji.

Jednačina je prosta - što ste siromašniji i lošijeg zdravlja inače, veća je verovatnoća da vas koronavirus ubije. Zvuči brutalno, ali postoje podaci da to i dokažu.

Primer je slučaj Šalonde Rolins iz Misisipija. Kada se razbolela u martu, lekar joj je dijagnostikovao grip. Do 7. aprila, tri dana kasnije pošto je konačno utvrđeno da je ipak zaražena Covidom-19, osećala se dovoljno loše da je hitna pomoć prebaci u bolnicu u Džeksonu. Sat vremena kasnije je preminula.

Šalondra Rolins je bila majka dvoje dece. Kao i njena majka, imala je dijabetes. Bila je crna i radila slabo plaćen posao. I živela je u Misisipiju čije je stanovništvo maltene najnezdravije u Americi.

Šalondra Rolins je, takođe, jedna od 193 stanovnika Misisipija koji su preminuli od Covida-19 i jedna od 4.800 kojima je povrđena bolest, prema podacima ove savezne države.

Lekari znaju da su pacijenti sa hroničnim bolestima – čak 40 odsto Amerikanaca boluje od dijabetesa, hipertenzije, astme i drugih hroničnih bolesti – ranjiviji pred novim koronavirusom; isto važi i za one koji jednostavno nemaju pristup intenzivnoj nezi ili respiratorima. Ipak, neki stručnjaci za javno zdravlje ističu da su socioekonomski uslovi – koje vlade, zakonodavci i javnost često zanemaruju – još moćniji indikatori toga ko će preživeti pandemiju. Mešavina rasnih, finansijskih i geografskih faktora može da bude smrtonosna.

-Epidemije se uglavnom ponašaju kao navođene rakete koje pogađaju siromašne i one sa hroničnim zdravstvenim problemima- rekao je za USA Today dr Tomas Friden, nekadašnji direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Zvaničnici u oblasti javnog zdravlja znaju koje će zajednice najverovatnije pretrpeti najteže posledice i gubitke u toku epidemije ili neke druge katastrofe. Još 2011. godine je kreiran Indeks socijalne ranjivosti koji uzima u obzir faktore poput siromaštva, stambenog prostora i pristupa prevoznim sredstvima kako bi predvideo sposobnost određenih grupa da se pripreme za nepogode i od njih oporave.

Ipak, Misisipi je uspeo da ignoriše sve crvene signale koji su ukazivali da će pandemija razoriti zajednice u kojima su ljudi inače bolesniji i umiru mlađi nego u dobrostojećim oblastima, istakao je dr Otis Broli, profesor sa Univerziteta Džons Hopkins.

-Ovo je neuspeh američkog društva da se pobrine za Amerikance kojima je pomoć najpotrebnija- rekao je dr Broli. Iako ranjivih oblasti ima u čitavoj zemlji, jug je po pravilu ugroženiji, naročito pojas koji se proteže od Severne Karoline do meksičke granice. I neke od najranjivijih zajednica žive upravo u Misisipiju koji ima najvišu stopu siromaštva u Americi.

Prvi potvrđeni slučajevi u SAD zabeleženi su u gradskim oblastima, a Hispano i Afroamerikanci čine neproporcinalno veliki broj preminulih u Njujorku. Epidemija je u međuvremenu uhvatila zamah i u ruralnim zajednicama, a u nekima od njih – poput Nju Orleansa, recimo – stopa zaraženosti je veća od 1 odsto ukupnog broja stanovnika.

Da li će pacijent zaražen Covidom-19 živeti ili ne više zavisi od toga kakvog je zdravlja generalno nego od toga ima li pristup intenzivnoj nezi i respiratoru, a neke bolnice prijavljuju da svega 20 odsto pacijenata na respiratorima zapravo preživi.

Veliki broj stručnjaka za javno zdravlje strahuje da bi Covid-19 mogao da krene putem koji su utabali HIV i AIDS – počeli su kao bolesti u velikim gradovima na obali, Njujorku, Los Anđelesu i San Francisku, a onda se brzo uvukli u crne zajednice i one na jugu. Jug se i danas smatra epicentrom HIV/AIDS epidemije u Americi.

Kao i HIV i AIDS, i prvi slučajevi novog koronavirusa su zabeleženi među bogatima koji putuju u Evropu i u druge delove sveta, a kada je Covid-19 konačno uhvatio zamah u Americi, disproporcionalno više pogađa maniinske grupe. Takođe, kao HIV.

Misisipi je naročito ugrožen delom i zbog nasleđa segregacije. Jedan od pet stanovnika ove savezne države živi u siromaštvu, a ona je, pritom, i srce tzv. “Stroke Belt”-a, pojasa od 11 južnjačkih država u kojima je stopa smrti od srčanog udara usled gojaznosti, hipertenzije i pušačkih navika izrazito visoka.

Afroamerikanci čine 38 odsto stanovništva – ali više od 50 odsto zaraženih Covidom-19. Oni čine i dve trećine preminulih od virusa, prema zvaničnim podacima.

Oni sa niskim prihodima i pripadnici manjinskih grupa češće se bave poslovima koji podrazumevaju povišenu izloženost virusu – rade u fabrikama, prodavnicama ili za javni prevoz. Manje su šanse da im je dostupno plaćeno odsustvo i veće da žive u kućama sa mnogo drugih članova porodice. Takođe imaju oskudniji pristup zdravstvenoj nezi, naročito rutinskoj prevenciji.

Manjinske grupe su napogođenije nasleđem segregacije koje je čitave generacije zarobilo u silaznoj ekonomskoj spirali. To što Afroamerikanci imaju veće šanse da umru od srčanih bolesti nije slučajnost, već svež i veoma živopisan primer starog problema.

Istraživanja pokazuju da se stres, ekonomski nepovoljni uslovi i ekonomska deprivacija prenose sa jedne generacije na drugu, a neki ističu i da je socijalno distanciranje privilegija bogatih. Ako morate na posao, a da biste do posla stigli morate u javni prevoz, teško da ćete moći da održite socijalnu distancu.

Izvor: nova

SKINI APLIKACIJU