Ima li dokaza da je Kovid 19 potekao iz laboratorije?

Depeše američkog Stejt departmenta pokazuju da su zvaničnici ambasade bili zabrinuti povodom biološke bezbednosti u laboratoriji za proučavanje virusa u Vuhanu, u Kini. Laboratorija se nalazi u istom gradu u kom se prvi put čulo za izbijanje epidemije korona virusa.

A predsednik Donald Tramp izjavio je da američka vlada istražuje nepotvrđene izveštaje da je virus pobegao iz laboratorije.

Čime ovo, dakle - ukoliko bilo čime - doprinosi našem razumevanju aktuelne pandemije?

Šta stoji u depešama?

Dnevni list Vašington post preneo je informacije dobijene iz diplomatskih depeša. One ukazuju na to da su 2018. godine američke naučne diplomate slate više puta u kinesku istraživačku ustanovu. Zvaničnici su poslali dva upozorenja Vašingtonu o nedovoljnoj bezbednosti u laboratoriji.

U novinskom tekstu se kaže da su zvaničnici bili zabrinuti povodom slabosti u bezbednosti i upravljanju u Vuhanskom institutu za virologiju (VIV) i zatražili još pomoći.

Tvrdi se i da su diplomate bile zabrinute da bi laboratorijsko istraživanje korona virusa poteklog od slepih miševa moglo da izazove novu pandemiju sličnu Sarsu. List kaže da su te depeše nedavno pokrenule rasprave u američkoj vladi o tome da li je Vuhanski institut ili neka druga laboratorija u Vuhanu mogla da bude izvor virusa koji stoji iza aktuelne pandemije.

Uz sve to, Foks njuz je takođe objavio izveštaj koji zastupa teoriju o poreklu virusa iz laboratorije.

Za izbijanje epidemije saznalo se krajem prošle godine kad su rani slučajevi prvi put povezani sa pijacom morske hrane u Vuhanu. Ali uprkos uzavrelim onlajn spekulacijama, nema nikakvog dokaza da je virus Sars-CoV-2 (koji izaziva Kovid-19) slučajno ispušten iz laboratorije.

Kakve sigurnosne mere koriste laboratorije?

Laboratorije koje proučavaju viruse i bakterije slede sistem poznat kao BSL standardi, a BSL je skraćenica od „Biološki sigurnosni nivo".

Postoje četiri nivoa, koji zavise od tipove bioloških agensa koji se proučavaju i mera predostrožnosti za zaustavljanje neophodnih da se oni izoluju.

Biološki sigurnosni nivo 1 (BSL-1) najniži je i koriste ga laboratorije koje proučavaju dobro poznate biološke agense koji ne predstavljaju pretnju po ljude.

Mere predostrožnosti za zaustavljanje pojačaju se s rastom nivoa sve dok ne stignete do Biološkog sigurnosnog nivoa 4 (BSL-4) koji je najviši i rezervisan za laboratorije koje se bave najopasnijim patogenima za koje nema mnogo dostupnih vakcina ili metoda lečenja: ebola, Marburški virus i - u slučaju samo dva instituta u SAD i Rusiji - velike boginje.

Standardi BSL-a primenjuju se međunarodno, ali sa nekim kozmetičkim varijacijama.

„Rusi, na primer, obeležavaju najbezbednije laboratorije sa 1, a najmanje bezbedne sa 4, dakle upravo suprotno od standarda, ali konkretni praktični zahtevi i infrastrukture veoma su slični", kaže doktorka Filipa Lencos, stručnjakinja za biološku bezbednost sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Ali iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila elaborat o različitim nivoima bezbednosti, sprovođenje standarda nije nametnuto nikakvim sporazumima.

„Oni su razvijeni tako da budu u najvišem interesu bezbednog rada, za laboratorijske radnike koji ne žele da zaraze sebe ili zajednicu, i da bi se izbegla slučajna ispuštanja u životnu sredinu", kaže doktorka Lencos.

Ali ona dodaje: „'štap' dolazi sa različitim obavezivanjem. Ukoliko želite da radite projekte sa međunarodnim partnerima, oni zahtevaju da laboratorije rade po određenim standardima. Ili ako imate proizvode koje želite da prodate na tržištu, ili da izvršite neku uslugu, npr. testiranje, onda se od vas isto tako traži da radite po međunarodnim standardima."

I zaista, VIV je dobio finansijska sredstva od SAD-a, zajedno sa pomoći od američkih istraživačkih instituta. Depeše su predlagale da dobiju još pomoći.

Kakve vrste omaški u bezbednosti su opisane u depešama?

Kratki odgovor je da na osnovu informacija koje je pružio Vašington post mi to ne znamo. Ali generalno gledano, postoje različiti načini na koje bezbednosne mere mogu da se prekrše u laboratorijama koje se bave biološkim agensima.

Prema doktorki Lencos, tu spadaju: „Pristup laboratoriji, obuka i seminari naučnika i tehničara, procedure za vođenje evidencije, isticanje znakova, spisak svih patogena, praksa prijavljivanja nesreća, procedure u hitnim slučajevima."

Ali koliko je neuobičajena zabrinutost izražena u diplomatskim depešama?

Nesreće se dešavaju. Godine 2014, zaboravljene bočice sa velikim boginjama pronađene su u kartonskoj kutiji u istraživačkom centru blizu Vašingtona. Godine 2015, američka vojska slučajno je poslala aktivne uzorke antraksa umesto mrtvih spora na adrese čak devet laboratorija u zemlji i u vojnu bazu u Južnoj Koreji.

Postoje varijacije na bezbednosne standarde u velikom broju laboratorija na dnu skale BSL-a, a mnoga manja kršenja protokola ne završavaju u vestima.

Ali relativno mali broj laboratorija nosi oznaku BSL-4. Vikipedija navodi preko 50 takvih širom sveta, od kojih je VIV jedna, ali ne postoji zvaničan spisak.

One moraju da budu izgrađene prema veoma visokim standardima zato što rade sa najopasnijim patogenima poznatim nauci. Kao posledica toga, one obično imaju dobar istorijat bezbednosti. Dakle, bilo kakva zabrinutost u vezi sa procedurom u jednoj od tih ustanova bila bi više nego vredna pažnje.

Nije li se već ranije tvrdilo da je virus procurio iz laboratorije?
Jeste, čim je postojanje novog korona virusa izašlo na videlo, krenule su i spekulacije - u najvećoj meri neosnovane - o njegovom poreklu.

Jedna onlajn teorija, koja je postala viralna u januaru, sugerisala je da je virus mogao da bude stvoren u laboratoriji kao biološko oružje. Ovaj navod naučnici su do sada uporno odbacivali, navevši da studije pokazuju da je virus potekao od životinja - najverovatnije od slepog miša.

Virusi mogu nastati i u svrhu osnovnog naučnog istraživanja. Na primer, cilj studije funkcionisanja može biti da se poboljša sposobnost patogena da izazove bolest, da bi se istražilo kako bi virusi mogli da mutiraju u budućnosti.

Ali američka studija genoma korona virusa objavljena u martu nije pronašla znakove da je on veštački napravljen. „Uporedivši dostupne podatke o sekvenci genoma za poznate vrste korona virusa, možemo sa sigurnošću da ustvrdimo da je SARS-CoV-2 nastao kroz prirodne procese", rekao je tada Kristijan Andersen iz kalifornijskog Skrips riserča.

A onda su tu navodi o slučajnom ispuštanju prirodnog virusa iz laboratorije. Fizička blizina pijace sa morskom hranom, za koju se smatra da je izvor epidemije, u odnosu na najmanje dva instituta koji istražuju zarazne bolesti pokrenulo je spekulacije o navodnoj vezi.

Činjenica da je VIV vršio istraživanja na virusima poteklim od slepih miševa postoji u javno dostupnoj evidenciji. Taj rad bio je potpuno legitiman i objavljen je u međunarodnim časopisima. Imajući u vidu iskustvo ove zemlje sa epidemijom Sarsa ranih 2000-tih, to ne treba da bude neko preveliko iznenađenje

Doktorka Lencos rekla je da je pitanje njegovog porekla „veoma teško pitanje" i dodala da su se „vodile tihe rasprave iza kulisa u ekspertskoj zajednici za biološku bezbednost, dovodeći u pitanju poreklo sa pijace morske hrane na kojem se insistiralo u Kini."

Ali trenutno ne postoje nikakvi dokazi da je bilo koji istraživački institut u Vuhanu bio izvor Sars-CoB-2.

U četvrtak se portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan pozabavio ovom temom na konferenciji za štampu, rekavši novinarima da su zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije „mnogo puta do sada rekli da ne postoje dokazi da je novi korona virus nastao u laboratoriji."

Predsednik Donald Tramp, koji se i sam nalazi na meti žestokih kritika zbog reakcije njegove administracije na pandemiju, izjavio je da američka vlada istražuje teoriju o laboratoriji.

Kina je uporno optuživana za nedostatak transparentnosti u ranim stadijumima epidemije, a državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da Peking „mora da obelodani" sve što zna.

Usred ovog rata rečima između dve zemlje, nastavlja se minuciozni - i uglavnom nevidljivi - naučni rad da se otkrije poreklo virusa.

Izvor: BBC na srpskom

SKINI APLIKACIJU