FIFA NDH

Izvor: Wikipedia

Knjiga Zvonimira Magdića (1930.) iz Zagreba, ‘Nogomet Nezavisne Države Hrvatske’, na otprilike 600 stranica, bavi se brojnim utakmicama državnog prvenstva, sa devedeset međunarodnih klupskih nastupa, opisima velikana tog razdoblja. Promiču se i drugi sportovi, prate i politički i društveni događaji.

Prati se i proratna sudbina mnogih tadašnjih hrvatskih fudbalera i fudbalskih stručnjaka. Toliko je toga izvučeno iz razgovora i navoda, toliko je toga lično pratio na terenima i sam autor. Sve to od 10. Aprila 1941. godine i 05. maja 1945. godine.

– Još se u Hrvatskoj ne igra liga, još nema prvenstva, tek je sve na početku, a Rudolf Hitrec, stariji brat slavnog i jedinog, Ice Hitreca, prvi je prozivatelj državne momčadi. Na pozivnicama njegov je potpis. Igrači ga zovu – doktore. Jer, on to i jeste, doktor, kardiolog u bolnici, u Zajčevoj. Petnaesti je jun 1941. godine. Stadion na Prateru. Na tribinama četrdeset je hiljada gledalaca. Sudija je Nemac Miesz. Hrvatska: Glaser, Brozović, Dubac, Kokotović, Jazbinšek, Đanić, Cimermančić, Wölfl, Kacian, Pogačnik, Pleše. Zna se: Đanić je “lala”, pravoslavac. Kasnije i okoreli komunista. Igrački, solidan. Nemačka, Treći Reich, ima svog “glavešinu”, u već prepoznatljivom Seppu Herbergeru. Za Hrvatski narod komentator je bio Vilim Peroš. Njegov je naslov na četiri stepena nedvosmislen: “Iako smo s visokim koeficijentom izgubili igru, naši su momci bili premoćni u prvom poluvremenu”. Rezultatski, to je zvučalo objektivno: 1:1.

U tu utakmicu se ušlo bez ikakvih posebnih priprema, a Nemci su telesno spremniji. Pa, nisu li dali, mesec dana ranije, Mađarima – sedam komada! Nastavak je to i potvrdio. Nemci su se zbili, zaigrali zagriženije. Petica je visoka (5:1, nap.a.). Ali, objektivno, nije – strašna. ND Hrvatska odigrala je petnaest međudržavnih utakmica. I sve su registrirane kod Fife. Da, samo mesec dana posle Beča, glavni sekretar Fife Ivo Schricker potpisao je ispravu o primanju NDH u međunarodnu fubalsku organizaciju! – otkriva Magdić. Zvonimir Magdić prisetio se i poslednje utakmice selekcije NDH. – Igralište Concordije. O proslavi 10. Aprila 1944. godine. Igralo se, devetog! I, Državna je sastavljena kao potpuni Građanski. Savezni kapetan Bernard Hügl postavio je protiv Slovaka: Glasera, Brozovića, Dubca, Plešea, Jazbinšeka, Lechnera, Cimermančića, Wölfla, Lešnika, Lokošeka i Kokotovića. Na nekoliko trenutaka uleteo je umesto povređenog Cimermančića i Zlatko Čajkovski iz HAŠK-a. Kišovito, uz kišu golova u mreži visokog Tomanovića. Sedam! Tri su pogotka Wölfla, dva Lešnika, a po jedan Lokošeka i Cimermančića. Na kraju 7:3. Nije bilo sporta, bar na jedan dan, za celo vreme rata, a da nije bilo susreta naših i njihovih sportista. Na prvoj utakmici 1941., 5:2 u Zagrebu, centarfora za Slovačku igrao je i jedan Hrvat, Jurković. Bio sam sa sinom Bajde Vukasa, doktorom Zdeslavom, u jednom selu kraj Bratislave u domu tog Hrvata. – Zagreb i Šestine. To je moje sećanje na Hrvatsku.

 Bio je sretan – napisao je Magdić. Jakopić prvi izbornik Uz 15 nastupa za vreme NDH, hrvatska je fudbalska reprezentacija pre njenog  proglašenja odigrala još četiri utakmice, sve 1940. godine. Prvi izbornik bio je menadžer Građanskog Jozo Jakopić, potom ga je nasledio Rudolf Hitrec, koji je vodio samo sraz u Beču, zatim je 13 nastupa na klupi imao Bogdan Cuvaj, a spomenutu utakmicu protiv Slovaka vodio je Bernard Hügl, rodom iz Srpskoga Miletića u Vojvodini. Zanimljivo, trojica reprezentativaca iz razdoblja NDH, Glaser, Brozović i Z. Čajkovski, te Jajčanin Florijan Matekalo (koji je nastupao do uspostave NDH) pronašla su posle Drugog svetskog rata mesta u – Partizanu. I tamo se proslavili. Zvonimir Magdić s posebnim se žarom posvetio i nastupima Građanskog, četverostrukog prvaka Hrvatske za vreme NDH. Naime, prevladavalo je mišljenje kako slavni purgeri predstavljaju jednu od najznačajnijih fudbalskih ekipa toga vremena. Evo dela Magdićevih zapisa i o tome. – Za vrijeme NDH purgeri su bili na samom vrhuncu. Nikad bolji! Posle jedne utakmice Građanskog i bečke Austrije 1944., na igralištu u Koturaškoj, kako se pisalo, koja je bila toliko plava da je predsednik bečkih ljubičastih dr. Erhardt, izjavio: “U ovom trenutku mi u Europi nemamo bolju ekipu od Građanskog.”

 Građanski je bio fenomen. To će mi potvrditi, a to je najveća sportska isprava, uživo, toga vremena, slavni Laci Kubala, moj veliki frend, koji je kasnije, kao emigrant, igrao i u Barceloni: “Gledao sam, i ne samo to, dodavao sam lopte, iza gola Franje Glasera. Glaseru! Ferencváros je dobio, rezultatski, ali igrom nisu bili ravni Građanskom. Bolje ja nisam video i ne samo to. Laci je na onaj svoj, slovačko-mađarski, diktirali ekipu Građanskog: Glaser, Brozović, Dubac, Pleše, Jazbinšek, Lechner, Cimermančić, Wölfl, Lešnik, Antolković, Kokotović. Građanski je bio – da – koloslan.Tim. U punom smislu. Sve i sva. I snaga i tehnika. I – znanje. I mudrost. I poverenje. I, odanost. I ljubav. “Plavi, plavi...!” Pričao mi je, bezbroj puta, Štef Bobek: “Ja sam, kao mlad igrač, došavši u purgere, ulazio u svlačionicu, kucajući. I klanjajući se tim genijalcima.” O učitelju purgera, Martonu Bukoviju, Peštancu slovačkih otaca, sve se zna. On je tako i toliko, baš za tih endehaških dana, izvežbao Građanski da njega, tim momcima, nije ni trebala! Na onoj utakmici, na leto ‘44., njega nije bilo u Pešti protiv Nagyvarada.

Maglić dalje opisuje:

– Rat besni. Pruge dižu u zrak partizani, čuje se već rika ruskih topova na Karpatima, američke “leteće tvrđave” natovarene teškim bombama tutnje europskim, pa i hrvatskim, nebom. S tim tvrđavama u pratnji, Građanski se vozom vozi, za prvi jul 1944., na dvoboj s Nagyvaradom. Grad je, idućeg jutra, teško bombardovan. Hoće li se, uopštee, igrati? Ovo je fudbal. I Građanski. Igra se. Na tribinama 30 hiljada ljudi. Njih ništa, ni avioni ne mogu preplašiti da ne bi išli gledati – Građanski. Uz ‘43. vezana je najmanje jedna anegdotarno-sportska priča. Kapitulacija Italije, u jesen ‘43. Hrvatski državni sabor raskida Rimske ugovore. I sada ovo. Paradoks. Moguć. I – odigran. Zagrebački klubovi organizuju takozvanu – korisnicu. Sav prihod s tih utakmica ide za Hajduk. Pomoć stradalom prijatelju. Igraju tu korisnicu Građanski, HAŠK, Concordia i Ličanin. I drugi klubovi u drugoj skupini. A Hajduk je u – partizanima. Na Visu. I, kao vrhunac svega, na korisničkoj utakmici Concordije i Ličanina, u drugom poluvremenu za prvu ekipu “slogaša” istrčava, prvi put, Bajdo Vukas. Njemu je šesnaest! Par godina kasnije, postat će – hajdukovac!

(večernji.hr)

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Predsednik Bundeslige Kristijan Ebenbauer kaže da je nemoguće završiti sezonu do 30. juna

U noći između petka i subote na kupalištu vinkovačkog jezera Banja, nekoliko stotina maturanata slavilo je kraj srednjoškolskog školovanja. Policija navodi kako ih se okupilo oko 600, ali u Sportsko-ribolovnom društvu Jezera Banja tvrde da ih je bilo 2.000, javlja Glas Slavonije.

Хрватски портал објавио је слике графита у Ђакову, које им је доставио анонимни читалац, а на ком пише Је*ат ћемо српску децу! Поред графита нацртан је и кукасти крст.

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone