OVO JE JEDNA OD NAJLEPŠIH ODA ŽIVOTU: I na kraju - ne plači zato što se završilo, raduj se zato što se dogodilo!

Pred čitaocima je deo oproštajnog pisma Gabrijela Garsije Markesa, koje je napisao kada se razboleo.

Jedna od najlepših oda životu, sa porukom onima koji još uvek hodaju svojim životnim stazama.

,,Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi još samo jedan komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. 

Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. 

Spavao bih manje, a sanjao više.

Hodao bih kad drugi zastanu.

Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se lagano i potrbuške izležavao na suncu, grejući tako ne samo svoje telo, već i svoju dušu. 

Ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da grane sunce.

Uvek će biti ljudi koji će te povrediti, zato nastavi verovati, samo budi oprezan.

Otkrio bih ljudima da je pravi prijatelj onaj koji te drži za ruku, a istovremeno ti dira srce.

I da si za nekoga samo još jedna osoba, a za nekoga čitav svet. 

Zalivao bih ruže suzama. I pored toga što bih osetio bol od trnja, uživao bih u strastvenom poljubcu latica.

Bože moj, kada bih imao jedan komadić života.
Ne bih dozvolio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koji mi znače koliko ih volim. 

Dokazao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare. A ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju. 

Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. 

Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. 

I da nijedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje nikada te neće rasplakati.

Toliko toga sam naučio. 

Naučio sam da svi žele da žive na vrhu planine, a ne znaju da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. 

Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom po prvi put prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. 

Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi. 

Toliko toga sam naučio, premda mi to više neće biti od koristi.

Jer život je poput priče, nije važno koliko je dug, nego koliko je dobar. Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti, još došlo nije. Postoji jedna tačka u kojoj se sastaju i prošlo i buduće, u toj tački je čitav tvoj život iskoristi je!

I na kraju ne plači zato što se završilo. Raduj se zato što se dogodilo..."

SKINI APLIKACIJU