MRTVI ILI UBIJENI SVI KOJI SU RADILI PRVU OTMICU ZEMUNSKOG KLANA Arkan odbio slučaj, dok Čume ne sme da svedoči!
Autor: Glas javnosti
Zoran Stevanić ekskluzivno za Glas javnosti otkriva da je Željko Ražnatović Arkan izbegao razgovor sa njim kada mu se obratio za pomoć.
- Država mi je ubila sina! Željko Ražnatović Arkan je, u vreme dok je bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, odbio da mi pomogne, mada je njegov kum Borislav Pelević bio spreman da preuzme rešavanje slučaja i otkrije ko je tipovao moju porodicu i naručio otmicu mog sina Novaka, koji je bio sportista i odličan student treće godine Pravnog fakulteta kada je kidnapovan. Svi koji su se latili slučaja su mrtvi ili ubijeni. Milan Radovanović, zamanik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je potpisao optužnicu za ubistvo premijera Zorana Đinđića mi je rekao da je Čume izjavio „da zna sve o otmici i da hoće da pomogne“. Nažalost, Radovanović je umro 2006. godine posle dva moždna udara, dok je istražni sudija Nebojša Simeunović, koji je vodio istragu, ubijen pod nerasvetljenim okolnostima – kaže Zoran Stevanić, koji 27 godina čeka rasplet slučaja.
Otmica Novaka Stevanića i pljačka sefa iz kojeg je odneto četiri i po kilograma nakita od zlata i dijamanata, kao i satovi, oružje i gotovina, čija je ukupna vrednost procenjena na 500.000 evra, dogodila se 22. avgusta 1997. godine.
- Otišao sam pravo u Arkanovu kuću, u Ljutice Bogdana. Tamo sam zatekao Borislava Pelevića, koji je takođe bio narodni poslanik. Rekao sam mu: „Došao sam kod vas, ako možete da mi pomognete, pošto ste dobili ovlašćenje od države da rešavate kriminalne slučajeve. Arkan me je video, kada sam ušao u njihovu kancelariju, ali nije hteo da izađe. Pelević mi je rekao: „Ali, to košta. Početak našeg rada je 500 maraka“. Odgovorio sam da nema problema, seo sam u kola, otišao do kuće i vratio se sa novcem. Međutim, Pelević mi je rekao da sednem u Arkanovu poslastičarnicu, koja je bila u istoj kući i da sačekam. Ubrzo posle toga je došao i pravdao se da ne mogu da prihvate istragu: „Znate, razgovarao sam sa komandantom Ražnatovićem, to je težak slučaj…“. Na tome se i završilo, a čudno je da su svi pokušavali da zataškaju događaj. Bio sam oficir i naučnik, a tadašnji portparol Vojske Jugoslavije me je pitao „da li mogu da zaboravim slučaj“ - ogorčeno priča Stevanić i prepričava šta se dogodilo.
- Mog sina su kidnapovali ispred komande Prve armije gde sam ja pre služenja vojske radio mesec i po dana. Tamo je sada beogradski Apelacioni sud. Novak je u Sarajevskoj ulici imao drugaricu, a pre toga je išao na Pravni fakultet da uzme ispitna pitanja, bio je treća godina fakulteta. Kada je parkirao auto, Radukić je istrčao sa još trojicom i uhapsili su ga na ulici. Rekli su mu da je navodno nešto sumnjiv i da ga vode na nekakvo prepoznavanje. Moj „audi“, koji je vozio je ostao otvoren, a njega su spakovali i odatle ga odveli u magacin Državne bezbednosti, na Savskom nasipu. Slučaj je dobio inspektor policije i načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove Rade Nerandžić, koji je tada radio za auto-mafiju. Mene je jedne večeri pozvao bivši direktor policije Milorad Veljović. Bilo je oko 21 sat, a ostao sam kod njega u kabinetu do jedan posle ponoći. Veljović me je pitao kako sam otkrio da Rade radi za mafiju. Posle toga ga je prebacio u generalni inspektorat da ne bi bio povezan sa mafijom, a kada je ispunio prvi uslov za penziju rekao mu je da će protiv njega pokrenuti postupak. Međutim, Rade se ubio u Rakovičkoj šumi. Dobio je da radi istragu o Novakovoj otmici, a zapravo je zataškavao da se ne otkrije… Bio je tamo i Jadranko Petković, ali ni on ništa nije uradio. To je bio organizovani državni kriminal - tvrdi Stevanić.
Kao ključni svedok protiv penzionisanog policajca Milana Radukića, nekadašnjeg pripadnika Žandaremrije Saše Đajića i dva člana zemunskog klana Nikole Bajića i Gorana Ristića treba da bude saslušan Ljubiša Buha Čume (59), nekadašnji vođa surčinskog klana i prvi svedok saradnik u istoriji srpskog pravosuđa u slučajevima protiv pripadnika zemunskog klana i optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Slučaj u žiži interesovanja medija
- On je 2021. došao u sud, ali je tražio da mu se vrati status zaštićenog svedoka i da sudnica bude prazna kad bude svedočio jer se plaši za svoju bezbednsot. Čume je za mene ispričao „da sam ludi oficir koji nigde ne ide bez pištolja“. Namestili su mi jednog čoveka da mu izdam kafić u mojoj poslovnoj zgradi da bi mogli da me špijuniraju. Svi me nagovaraju da dignem ruke od Čumetovog svedočenja, ali je i tužilac tražio da on bude priveden ako se ne odazove na poziv suda – ističe Stevanić i dodaje da mu je policija koja je radila na slučaju oduzela sve ono što mu Dušan Spasojević i njegova ekipa nisu pokrali iz stana.
- Tražiću od države 200 miliona evra nematerijalne odštete i od tog novca ću sagraditi najsavremeniju osnovnu i srednju školu u Srbiji koja će nositi ime mog sina Novaka Stevanića. Ostatak novca ću uložiti u snimanje filma, a voleo bi da ga režira Oliver Ston. U filmu će biti svi detalji otmice i Novakove agonije. Ima indicija da je nateran da se ubije, dok su podmetanje i odugovlačenje maratonskog sudskog procesa posebna priča – kaže Stevanić i poručuje da je pravda spora, ali dostižna.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
