Beograd NEMA FABRIKU ZA PREČIŠĆAVANJE VODA, ali evo ko to za nas radi BESPLATNO!
Autor: Glas javnosti
Močvare su od izuzetnog značaja za ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare jer obezbeđuju sklonište i izobilje hrane, bezbedno mesto za mrest, polaganje jaja, razvoj larvi, gnežđenje, odmor pri migraciji, pojilo, lov, koridor za kretanje. Takođe, u močvarnim staništima se i filtrira voda.
Udruženje "Bela Čaplja 1165" treći put za redom organizuje posetu beogradskom močvarnom staništu kako bi kroz diskusiju i umrežavanje ljudi iz različitih oblasti radili na zaštiti i očuvanju ovih staništa i podizanju svesti o njihovom značaju i poziva medije i građane da 3. februara zajedno prošetaju beogradskim močvarnim staništem povodom World Wetlands Day - Međunarodnog dana močvarnih staništa!
Međunarodni dan močvarnih/vlažnih staništa obeležava se 2. februara kada je potpisana Ramsarska konvencija o močvarama kao važnim habitatima ptica močvarica. Konvencija je potpisana u Iranskom gradu Ramsaru 2. februara 1971. godine kao sporazumna međunarodna saradnja pri zaštiti močvara.
Močvare su od izuzetnog značaja za ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare jer obezbeđuju sklonište i izobilje hrane, bezbedno mesto za mrest, polaganje jaja, razvoj larvi, gnežđenje, odmor pri migraciji, pojilo, lov, koridor za kretanje.
Ali ne samo to! Iako močvare pokrivaju samo 3% naše planete, one poniru oko 30% ukupne kopnene mase ugljenika, što je dvostruko više nego što to čine sve šume sveta zajedno! Samo se u ovim staništima ukljen-dioksid skuplja kako iznad površine putem biljaka foto-sintezom, tako i ispod površine u tresetu. Treset ili močvarno blato nastaje razgradnjom mahovina, trave, stabala u ovim područjima, te se u njegovim slojevima zadržava ugljenik koja ostaje tu hiljadama godina. Ovakav način poniranja ugljen - dioksida je deset puta delotvorniji i dugovečniji nego kada se proces dešava iznad površine tla – ističu u udruženju "Bela Čaplja 1165".
Međutim, dodaju, ni tu nije kraj ekološkim uslugama koje nam ova staništa pružaju potpuno besplatno! Voda se u ovom zemljištu filtrira, oslobađa metala i različitih zagađenja, kroz podzemne vodotokove, uz pomoć korenja biljaka i tako filtrirana produžava u velike vode.
Zemljište u ovim staništima je poput sunđera i ima sposobnost apsorbcije ogrome količine vode tako da pri visokom vodostaju ili obimnim padavinama zadržava vodu u sebi, usporava je i na taj način nas štiti od poplava i sprečava eroziju tla. Sa druge strane, ukoliko je suša, ovo zemljište biljkama pruža neophodan izvor vlage.
Zato je jako važno širiti svest o značaju ovih područja i raditi na njihovoj zaštiti. Na svetu je do sada uništeno oko 90% močvarnih staništa kao posledica ljudske aktivnosti za potrebe poljoprivrede i izgradnje, međutim, danas se zbog uvida u važnost ovih staništa radi na njihovoj zaštiti, dok se u skandinavskim zemljama radi na rehabilitaciji davno isušenih močvarnih staništa.
U Srbiji imamo 11 Ramsarskih područja, a u Beogradu imamo izuzetno važna vlažna staništa a to je leva obala Dunava (Reva i Beljarica) i za njih možemo reći da su to važna močvarna staništa u urbanoj sredini koja svakakvo treba sačuvati od industrijalizacije, urbanizacije ili bilo kog drugog vida degradacije! U to ime ćemo se okupiti u subotu 03. februara u Krnjači na lokaciji: https://www.google.com/maps/@44.8360646,20.5094776,19z?entry=ttu – poručuju iz udruženja „Bela čaplja 1165“.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
