Dečaci još ne znaju za smrt roditelja, baka i deka saznali za tragediju iz medija

Tuga u porodičnoj kući Milosavljević u Laćarku, nadomak Sremske Mitrovice, gde se ova porodica skućila 2004. godine, nakon dolaska iz Podujeva.

-Naši unuci ne znaju da su zauvek izgubili oca i majku, oni misle da su im roditelji u komi i da će ponovo biti srećna porodica kada izađu iz bolnice.

Na sreću, deca su dobro, oporavljaju se od zadobijenih povreda, obojica su smeštena na Dečju kliniku u Tiršovoj u Beogradu i malopre smo zvali bolnicu da pitamo kako su - ovako počinju razgovor,  Živorad i Biljana, koji su u danu u saobraćajnoj nesreći izgubili sina Nebojšu (46) i snaju Željku (39), dok su njihovi unuci, dva dečaka, jedan od 11 i drugi od osam godina, zadobili povrede.

 Umesto da baba i deda slušaju o lepim utiscima unuka sa odmora u Banji Koviljači, u nedelju su primali izjave saučešća.

- Oni su otišli još prošle subote tamo na odmor, na sedam dana. Mi smo ih željno iščekivali taj dan, jer smo znali da se vraćaju. Ali ovako nešto niko nije mogao da nasluti - govori Nebojšin otac dok gleda u snajinu i sinovu sliku na stolu ispred koje gori sveća. Kako kaže starac, o nesreći ih niko zvanično nije obavestio, ali ni javio da su nastradali na pružnom prelazu u Zminjaku, kod Šapca.

Mislio je da će proći

- Kako su neki od očevidaca rekli, moj sin je počeo da prelazi pružni prelaz i kada je ugledao voz, valjda je pomislio da neće stići pa je krenuo kolima unazad. U tom trenutku pomislio je na decu, da ih sačuva - govori neutešni otac koji je ogorčen što je za ovu nesreću saznao iz medija.

Nebojšina rođena sestra Nataša (45), koja živi sa njima, stalno se raspituje za zdravlje dečaka, kaže da stariji bratanac ima posekotine, dok mlađi ima nagnječenje kuka i rasekotinu na nozi. Čim je čuo ružne vesti odmah je stigao iz Kuršumlije Nebojšin najmlađi rođeni brat Slaviša, koji je tokom dana pomagao roditeljima oko sahrane.

Za Nebojšu i Željku prijatelji, poznanici, komšije imaju samo reči hvale, kao i za celu porodicu Milosavljević. Nebojša je radio u jednoj građevinskoj firmi, dok je Željka bila zaposlena u jednoj fabrici stočne hrane.

- Bili su izuzetni ljudi. Veoma dobri i pošteni, a dečica su im retko kulturna i vaspitana. Bili su im jako posvećeni, nikada im ništa nije falilo. Jadna njihova porodica, za tragediju su saznali iz medija -  ispričale su komšije Milosavljevića za Srpski telegraf i dodale da se priča da Nebojša nije stigao da skloni automobil sa pruge i jer mu se u tom trenutku ugasio, a dalja istraga će utvrditi tačan uzrok nesreće.

Stariji dečak jaukao, mlađi bio u stanju šoka

- Čuo sam sirene voza i jak udarac. Istrčao sam i video automobil u jarku. Majka je ispala iz vozila, a distancer sa voza je verovatno udario u njenu stranu. Njen muž je ostao za volanom i bio je živ nekoliko minuta, pa je izdahnuo. Stariji dečak je bio svestan i jaukao je: “Mama, tata”, a mlađi je bio u stanju šoka. Ja sam morao da popijem lek za smirenje kako i meni ne bi pozlilo - ispričao je.

- Kažu da mašinovođa nije kriv jer je svirao. Pa šta ima da svira kad ljudi prelaze tuda, a nema ni rampe ni ničega - rekao je jedan rođak u šoku, dok nam je drugi rekao da ne može da progovori od bola.

Iz dvorišta se prolamao vapaj očajne Nebojšine majke: “Jao, sine moj, vrati se! Bože, zašto si mi uzeo zlatno dete, šta će moji unučići bez mame i tate!”

Najbliži krive nadležne

Željkin rođeni brat Darko K. za nesreću krivi nadležne organe.

- Ja njih pitam zašto je dan posle nesreće pokošena trava oko pruge, a na dan kada su mi stradali sestra i zet od nje uopšte nisi mogao da vidiš da li ide voz. Barem da je rampe bilo, ali nema ničega! Svako je mogao da strada! Zar zbog takve gluposti da ostanem bez svoje seke i da tako mali dečaci izgube oba roditelja - jedva izgovara brat stradale žene za Srpski telegraf.

Bračni par Milosavljević biće sahranjen danas u 13 časova, na seoskom groblju u Laćarku.

(Glas javnost/ Novosti/ Srpski telegraf)

SKINI APLIKACIJU