ПШЕНИЦУ користимо као основну животну намирницу, а да ли сте знали да је она и ЛЕК!

Извор:  google images

Постоји једна народна прича везана за пшеницу: "Пшеница је звала раж да иду у цркву, а раж је рекла да види цркву и оданде, одакле је, јер је велика, па пшеница оде сама, а Бог прокуне раж и благослови пшеницу да постане најважнија људска храна, и да се уз то носи у цркву, кува за душу, да се њом посипа бадњак, и да јој се људи радују..."

Пшеница има велики значај у животу људи. Код нас, Срба, али и код других народа, она је присутна у важним животним тренуцима. Као што прича каже, она је присутна у многим црквеним службама и верским обредима: венчање, славе, парастоси, Божић и др. То семе има велики знацај у људској исхрани, али ми под "притиском" савремене исхране, пуне адитива, и која се своди, углавном, на инстант-храну, сетимо га се тек при овим обредима...
Раније док су Срби били пагани, постојало је много обреда везаних за пшеницу, а сада су се они сачували у појединим деловима земље. Злоупотребу пшенице и осталих житарица, данас, имамо у макробиотици и њеној идеологији...


Пшенично зрно по нашем православном предању, представља симбол смрти и васкрсења. Зрно бачено на земљу проклија и распадне се, али из њега никне клас који доноси много више зрна.
Под житом се подразумевају зрели плодови пшенице, ражи, јечма, кукуруза, овса, пиринча, проса. Брашно се добија млевењем опраних и очишћених зрна жита. Биолошка вредност пшеничног брашна зависи од степена екстракције. За бело брашно се зна да има мању биолошку вредност од црног брашна јер садржи мање беланчевина, минералних соли и витамина. Мешањем брашна са водом, млеком и квасцем добијамо хлеб и остале врсте пецива. Ово су хигијенски стандарди за брашно и хлеб. А, каква је употреба у црквеној пракси?


За славу нашег светитеља спремамо жито и славски колац, које носимо у цркву на благослов. Славски колац припремамо од пшеничног брашна, квасца и уз додатак освећене водице. За обичан хлеб и вино се каже да окрепљују тело човека, а у Светој тајни Причешћа - и душу човека. Хлеб печемо и за Бадње вече, тзв. бадњачка погача. Овде хлеб симболише, по црквеном предању, самог Спаситеља, Господа нашега Исуса Христа. Потврду налазимо у Светом писму: "Ја Сам хљеб живи, који сиђе са неба"... "који једе од овога хљеба живеће ва вијек"..."хљеб који ћу ја дати за живот свијета..." (Јован 6,51). На сам Божић ујутру месимо чесницу која се меси као и сваки славски колац, а за руцак и божићни колац. Из овога и много тога, види се колики је знацај пшенице у животу наше Цркве и сваког верника.

 

Славски колач
Пшеница (лат. Triticum aestivum-Graminae) је пореклом из југозападне Азије. Једногодишња биљка из породице трава. Осим за исхрану, служи и као врло лековита трава. трава.


Шта каже наука о пшеници?
Пшеница је најважнији део људске исхране. Она садржи обиље активних материја, а уз скроб и ароматична уља, ту су и калцијум, фосфати, хормони, ензими, витамин А, за крвоток Б1, за регулацију метаболизма Б2, за нерве Б3-Б6, витамин Ц, витамин Д - против рахитиса, витамин плодности Е, па осим нутритивне, обезбедује и велике енергетске потребе организма.


Данас се, цесто, користи житна варица (пшеница и кукуруз кувани у млеку), која се једе наколико дана месецно, а регулише столицу, рад бубрега, чисти плућа, помазе код хемороида и гарантовано, како кажу научници, смањује килограме.


Индикације и начини примене пшенице:
- У случају осипа и упале коже - посипати пшеничним скробом, и они ће се повући.
- У облику осушених клица - користи се у лечењу функционалних телесних и душевних сметњи: поремећаји расположења, нерава, хормонских поремећаја, кожних болести, сметњи желуца, срца и крвотока.
- Појачава имуни одговор организма и помаже му у савладавању болести још на почетку. У том случају узимати од 1-4 велике кашике клица, по потреби дуго док тегобе не престану. Код болести пробавног тракта - јести кашу од пшенице као искључиву храну, у количини од 1/2-3/4 кг, најмање 20 дана. Тада се чисти пробавни систем, ствара се нова слузница црева, а безболно се раствара талог свих отровних супстанци које су се накупиле у цревима, и узроковале тегобе. Такође, овом кашом се излече, како кажу стручњаци из ове области, и болести које се сматрају неизлечивим. (На овај начин, видимо велики терапијски значај и оправданост поста на води - када се исхрана, углавном, базира на хлебу уз додатак сировог или куваног воћа и поврћа, и чисти наше тело од нечистоћа.) Уз ову пшеничну кашу могу се једино додати мед и воћни компот.
- Велику снагу и енергетске потребе организма обезбеђује кувана пшеница, у коју се додаје мед, сецкани ораси, лешници, бадеми, изрендана јабука, шаргарепа, цимет и друго свеже воће или поврће, и ова смеса представља рецепт за лечење многих болести.
- У случају упале грла и кашља - пшенично брашно, кувано у млеку или води, са додатком маслаца. Пије се топло.
- Постоји још много индикација, али навешћемо још неке значајне: велики кашаљ (пертусис) и мале богиње (морбили), дакле вирусне болести против којих се наша деца вакцинишу и излажу ризицима - од могућих компликација.
И тако, даде Бог пшеницу да нам буде храна и лек, и сада, као и вековима пре нас.

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета