Prevara kruži Srbijom, tiče se 100 evra, ne otvarajte ovu poruku

laptop-593673_1920

Foto: Pixabay

Nekoliko klijenata banaka koje posluju u Srbiji dobilo je imejl koji im navodno šalje banka sa obaveštenjem o deviznom prilivu na njihov račun.

Poruke sa malicioznim prilogom navodno stižu sa domena banaka u Srbiji. Prilog ima naziv “Obavestenje o prilivu za ….”, a poruka ima subject: “Obaveštenje_o_deviznom_prilivu:__EUR…”

 
Nekoliko klijenata banaka koje posluju u Srbiji dobilo je imejl koji im navodno šalje banka sa obaveštenjem o deviznom prilivu na njihov račun. Nažalost, te banke su se našle na meti fišinga.

Kako kažu iz jedne od banaka koja je bila meta napada, reč je o “fišing” kampanji kako bi se zloupotrebili lični podaci korisnika, a obično se dešavaju kada su značajni događaji u zemlji, poput isplate 100 evra državne pomoći građanima koja je upravo počela ovih dana.

 Zbog toga kampanja izgleda vrlo uverljivo, a “fišing” poruke elektronske pošte izgledaju kao da se šalju sa legitimnih domena, a sadrže priloge o deviznom prilivu novca koji u pozadini pokreću zlonamerni kod, što asocira upravo na priliv koji treba da stigne na račune.

Trebalo bi napomenuti da je i jedan važan znak prevare u poruci i to što vam 100 evra navodno stiže u devizama. Dakle, ukoliko dobijete poruku da su vam legle pare u evrima, ne otvarajte je, jer uplata koju država daje je u dinarskoj protivvrednosti.

Budite oprezni i nikako ne otvarajte ove poruke.

Kako da se zaštitite?
Zbog sve učestalijih “fišing” prevara, odnosno slanja imejl obaveštenja u ime finansijskih institucija koje u svom prilogu sadrže maliciozni fajl, Narodna banka Srbije objavila je preporuke finansijskim institucijama koje imaju za cilj da zaštite korisnike.

Preporučuju da, u skladu sa Odlukom o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijskih institucija i dobrom poslovnom praksom u cilju zaštite svojih klijenata, finansijska institucija pri pružanju elektronskih usluga primeni bezbedne i efikasne metode za proveru i potvrdu identiteta pošiljaoca imejla.

“S tim u vezi finansijska institucija koja prosleđuje svojim klijentima imejl obaveštenja treba da razmotri mogućnost da ista budu digitalno potpisana, čime će omogućiti verifikaciju identiteta pošiljaoca i pre otvaranja imejla”, objašnjavaju u NBS.

Preporučuje se i da finansijska institucija na adekvatan način upozna svoje klijente na koji način mogu utvrditi identitet pošiljaoca imejla, odnosno utvrditi da li je isti zaista uputila finansijska institucija, kao i na koji način je poželjno postupiti s neželjenim imejlom (na primer, da klijent ne otvara priloge iz takve imejl poruke, da obavezno obriše poruku iz svog imejl sandučeta i da o prijemu neželjenog imejla obavesti finansijsku instituciju kako bi ona dalje preduzela adekvatne mere).

Napominju da je finansijska institucija čiji su klijenti suočeni s “fišing” prevarama dužna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

(Izvor Telegraf)

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Evropa je jaka samo sa Rusijom. „Severni tok 2“ je potreban Evropi jer donosi više gasa i sankcije SAD protiv njega su nedopustive, saopštio je šef komiteta za ekonomska pitanja i energetiku nemačkog parlamenta Klaus Ernst.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da je mera pomoći građanima dobra, jer će se svakako vratiti u privredu Srbije.

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone