Poljoprivreda 3- Pixabay

Фото: Pixabay

U strahu da će rod poljoprivrednih proizvođača propasti – jer polja ne mogu da čekaju da epidemija prođe – Nemačka je prošlog četvrtka odlučila da ublaži mere na granicama kako bi agro-firme mogle tokom aprila i maja da dovedu 80 hiljada radnika, za berbu sezonskog voća i povrća.

Kako piše Financial Times, vlada procenjuje da će poljoprivredi trebati sto hiljada sezonaca, pa pozivaju da se ostatak od 20 hilada nađe među nezaposlenima, studentima, tražiteljima azila i slično.

Na slične probleme žali se i hrvatska privreda. Na to Vladu Hrvatske upozorvaju iz hrvatskih udruženja prehrambene industrije i poljoprivrede: ističući da voćarstvo, povrtastvo i vinogradarstvo nisu imali dovoljno radne snage ni pre pandemije, a problem još veči u sezoni ubiranja plodova. Zbog epidemije korona virusa, situacija bi ove godine mogla biti još gora.


Milka Kosanović, direktorica za odnose sa članstvom Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) ističe da trenutno za rad u poljoprivredi nedostaje pet do sedam tisuća radnika. Sad ih je najviše potrebno za branje plodova u staklenicima i plastenicima, a biće i  tokom prolećne setve. To su radnici su potrebni za berbu ranog povrća, jagoda, malina… ali i pripremu proizvodnje, sadnju, pljevidbu i rezidbu.

 
- Poljoprivreda je sezonska delatnost u kojoj se u kratkom roku, zbog tehnoloških rokova, mora angažovatii veliki broj radnika i ukoliko kompanije ne pronađu radnu snagu, posao propada. To u situaciji, kada svi globalni trendovi pokazuju da može da dođe do otežanog snabdevanje hranom, posebno u uvozno zavisnim zemljama kakva je Hrvatska, stvrano može da bude veći problem nego u „mirnodopska“ vremena jer nosi i u komponentu rizika snbdevanja tržišta”, ističe gospođa Kosanović za hrvatski Telegram.

Foto: Pixabay
Prema njenim rečima, sezonski radnici potrebni su većini poljoprivrednih subjekata, uključujući i porodična gazdinstva. Svi oni, kako objašnjavaju u resornim ministarstvima rada i poljoprivrede, radnike mogu angažovati kao i u ranijim, nekriznim godinama, preko Hrvatskog zavoda za zapošljavanje. Bez obzira na situaciju, HZZ i dalje obavlja svoju osnovnu funkciju, posredovanja u zapošljavanju i pronalaženju radnih mjesta, kažu nadležni.

Čini se, međutim, da problem nije toliko u tome ko će posredovati, nego koga će i hoće li koga naći. Gospođa Kosanović iznosi primjer: “Jedna velika kompanija, koja zapošljava nekoliko hiljada radnika, se žalila kako je pre nekoliko dana HZZ-u prijavila potrebu za 2000 radnika, dobila u odgovoru 200 potencijalnih radnika, ali na razgovor za posao se odazvalo sedam”.

 
“Jasno da to ukazuje kako je, posebno u trenutnoj situaciji kolapsa velikog broja drugih privrednih subjekata, potrebno dati maksimum da barem oni koji mogu da opstanu, a to mogu zbog specifičnosti delatnosti i potreba za hranom, da im se omogući da rade i doprinesu, ako hoćete i državnom budžetu”, kaže ona.


Poslodavci koji zapošljavaju u poljoprivredi – kao, uostalom, i u drugim djelatnostima – dužni su svojim radnicima garantovati higijenske i druge uslove  koje je propisao nacionalni krizni štab. Članstvo Hrvatskog udruženja poslodavaca  su radnicima osigurale „sve što je preporučeno“, maske, rukavice, dezinfekciona sredstva, rad u manjim grupama…

Foto: Pixabay

Sezonski radnici, koji dolaze iz druge županije, moraju imati propusnice, a s terena zasad stižu informacije da to manje-više bez problema funkciše, ističe gospođa Kosanović. „No, ukoliko bude daljeg postrožavanja, svakako ćemo tražiti izuzeće i fleksibilniji prolaz za potrebe poljoprivredne proizvodnje, posebno za sezonce”, napominje.


Uz Nemačku, i Francuska je, na primer, pozvala svoje građane da pomognu poljoprivrednim proizvođačima. Konkretno, da se uključe u branje špargle, jagoda i drugih plodova i tako ublaže probleme zbog manjka sezonske radne snage.

 
Zapadne zemlje posebno su pogođene jer zbog ograničenja kretanja i strogih kontrola na granicama ne mogu da računaju na radnike iz srednje i istočne Evrope koji su proteklih godina odlazili na sezonski rad na zapad. Zato je, Nemačka I o olabavila pravila za 80 hiljada sezonaca. Francuski ministar poljoprivrede je, pak, odlučio da bude vrlo slikovit i entuzijasta kada je pozvao svoje sunarodnjake da pomognu poljoprivredi.

„Priključite se velikoj vojsci francuske poljoprivrede!“, poručio je nedavno Francuzima Didier Guillaume. On se osvrnuo na one koji zbog epidemije korona virusa trenutno ne rade, pozvavši ih da se okušaju u sezonskom radu u poljoprivredi. Ciljao je prvenstveno na one koji su zaposleni u kafićima, hotelima, frizerajima, a koji – kao, uostalom, i u većini evropskih zemalja – privremeno ne rade. To je, valjda, ta nova realnost na koju se ovih dana privikavamo.

(Izvor: telegram.hr)

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Републички завод за статистику je oобјавио да је просечна нето плата у Србији за децембар 2019. године износила 59.772 динара, и у односу на исти месец претходне године порасла је за 14,1 одсто номинално, односно за 12 процената реално,

Nafta na svetskom tržištu ide na 20 dolara za barel

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prva tranša isplate minimalaca početi od 7. maja

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone