Мали: Имамо довољно резерви за било какву глобалну кризу у будућности

siniša mali

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је да је приоритет Владе Србије даљи раст економије, да се неће играти с тешко стеченом макроекономском стабилношћу и најавио да ће 2025. године бруто домаћи производ (БДП) износити 73 милијарде евра.

"Имамо апсолутну координацију монетарне и фискалне политике", казао је Мали на отварању Копаоник бизнис форуму и истакао да је прошле године завржена консолидација јавних финансија.

Подсетио је да је прошла година за Србију била најуспешнија по економским показатељима у протеклој деценији и поред мера фискалне консолидације.

"У последњем кварталу стопа раста била је 6,1 одсто, а година је завршена са стопом раста од 4,2 одсто", рекао је Мали и истакао да би тај раст био и већи да ЕУ није увела квоту за извоз челика, а Приштина таксу на увоз робе из Србије.

Подсетио је и да је Србија четири године заредом остварила суфицит у буџету, а да је у прва два месеца ове године резултат био бољи за 19,4 милијарде динара, "јер боље иде наплата пореза и трошкови се држе под контролом".

"Јавни дуг је под контролом и имамо довољно резерви уколико буде потребно за било какву глобалну кризу у будућности", рекао је Мали.

Указао је и да је учешће јавног дуга у БДП-у, који је пре шест-седам година био већи од 75 одсто, сада испод 50 процената, додавши да ће се са Међународним монетарним фондом договарати да ли ће и на колико тај удео бити ограничен.

Мали је подсетио и да је "Фајненашал тајмс" оценио да је Србија у 2019. привукла највише страних директних инвестиција у свету, гледано по величини државе.

Према његовим речима прошле одине у Србији је рализовано 105 страних директних инвестиција укупне вредности 3,6 милијарди евра.

"Само РТБ и Меита су прошле године допринеле расту извоза са 460 милиона евра", казао је Мали и навео како очекује да ће сличан допринос имати и недавно отворене фабрике других компанија.

Истовремено, нагласио је, у структури увоза у Србију доминирају репроматеријали и машине, што како је нагласио, представља основу за даљи раст и већу запосленост.

Кредитни рејтинг земље је према његовим речима најважнији показатељ економског успеха земље.

"Србија је на корак до инвестиционог рејтинга, што много значи по питању цене капитала, атрактивности привреде у целини", рекао је он.

Мали је казао да ће уколио све буде било теко по плану, Србија ове или најкасније следеће године добити инвестициони рејтинг.

Подсетио је да се Србија 2019, након седам година, вратила и на међународно тржиште капитала и истакао да је то показатељ успеха реформи које су спроведене.

Подестио је да су биле две емисије еврообвезница, као и да је у протекле две недеље Србија имала две емисије обвезница, прва на 20 година у еврима са приносом од три одсто, а друга у динарима на 12 година са приносом од 3,4 одсто.

До јуна ће, како је додао, бити представљена и нова Стратегија развоја тржишта капитала.

"Без развоја тржишта капитала не могу да се обезбеде високе стопе развоја економије", рекао је Мали и додао да мора да се прошири могућност компанија у Србији да се задужују повољније.

Подсетио је и да је од 180 закона који су усвојени прошле године, 74 било из надлежности Министарства финансија.

Међу најважнијима је издвојио Закон о јавним набавкама, који ће ће јула ове омогућити рад портала јавних набавки, што значи да ће се све јавне набавке спроводити електронски и на тај начин омогућити транспарентност, већу конкуренцију и мању могућност корупције, док би Закон о рачуноводству требало да обезбеди увођење електронских фактура.

Најавио је и да ће држава наставити са постепеним смањивањем пореских оптерећења на зараде.

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Cene nafte na svetskim tržištima porasle su prošle nedelje, nakon tri sedmice pada, jer bi potražnja za 'crnim zlatom' uskoro mogla porasti, s obzirom na ublažavanje mera koje su ranije uvedene radi suzbijanja pandemije korona virusa.

Kosovska vlada aktivirala je raniju odluku o posebnim taksama na uvoz brašna i građevinskih blokova iz centralne Srbije, pa se na kilogram brašna naplaćuje četiri centa, a na blok dva centa.

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone