UGOSTITELJI NA TEŠKIM MUKAMA: Selektivna primena pravila, (NE)POŠTOVANJE MERA i neizvesna BUDUĆNOST razdiru VLASNIKE

Pandemija virusa korona osim brojnih žrtava donela je i mnogo problema ugostiteljima, kako u čitavom svetu tako i kod nas. Mere fizičke distance i rano zatvaranje objekata učinili su da je poseta ugostiteljskim objetima drastično smanjena, a prihodi vlasnika daleko ispod zarade pre uvođenja mera. Portal Nova donosi detaljan izveštaj o stanju u ovoj grani privrede.

- Najveći problem nas ugostitelja nije primena zaštitnih mera niti manjak tražnje za našim uslugama, nego utisak da smo označeni kao 'žarišta zaraze', za razliku od drugih sektora, pa tako rade gradilišta, tržni centri, čak i bazeni, dok mi pokušavamo da izađemo na kraj sa nedorečenim propisima i pravilima", kaže za Nova.rs Nikola Janković, vlasnik i direktor jednog ugostiteljskog centra.

Ova godina trebalo je da bude odlična za jedan od ugostiteljskih objekata, pošto su investirali u krovnu terasu sa mehanizmom koji omogućava da prostor bude zatvoren ili potpuno otvoren – u skladu sa željama klijenata i vremenskim prilikama.

Međutim, kao i za sve ugostitelje, ova godina je postala košmar koji ne prestaje.

- Nismo, naravno, imali na umu epidemiju, već smo hteli da ponudimo nešto novo na tržištu, ali pokazalo se da to može da bude velika prednost i u situaciji u kakvoj smo se svi zajedno našli”, kaže za Nova.rs Nikola Janković, vlasnik i menadžer, koji od marta pokušava da “pohvata konce” i vodi posao tako da pomiri naredbe i preporuke koje usvajaju država i grad Beograd, i potrebe klijenata.

Objekat u blizini Pančevačkog mosta na obali Dunava služi za organizaciju proslava: svadbi, korporativnih dešavanja ili rođendana, što je dobar biznis u dobra vremena, ali u doba epidemije, deli sudbinu ostalih ugostitelja.

-Deluje mi kao da smo mi ugostitelji žrtvovani, pošto gradilišta rade, bazeni rade, tržni centri rade, sve žive firme rade, bez obzira na veličinu, u zatvorenom ili na otvorenom. Jednostavno, svi rade, ali samo je ugostiteljstvo ‘obeleženo’ kao rasadnik zaraze i suočava se sa različitim ograničenjima, ocenjuje Janković.

Period od marta do maja, kada nisu uopšte mogli da posluju, proveo je pokušavajući da, zajedno sa klijentima, pomeri postojeće rezervacije za leto i jesen.

Kada je vanredno stanje ukinuto, ponadao se da će upravo “otvoreni koncept proslava”, kakav mogu da obezbede, biti prednost na tržištu na kome su njegove kolege sa “zatvorenim” salama za proslave već morale da pomeraju slavlja za sledeću godinu ili vraćaju avanse, ali se suočio sa novim preprekama.

- Ispostavilo se da se pravila selektivno uvode i primenjuju, pa se tako dešavalo da u Beogradu imamo ograničenje broja gostiju koje možemo da primimo, ili radnog vremena, koje ne važi za druge delove Srbije.

Takođe, država je ponovo uvela zabranu okupljanja na javnim mestima za više od deset ljudi, ali nije definisano šta se dešava ako mi ispunimo sve zaštitne mere koje su propisane – da li smemo da organizujemo proslave? Na to pitanje nisam dobio odgovor ni u inspekcijama ni u komunalnoj policiji.

Uz to, u baštama lokala je vidljivo da se osoblje ponaša u skladu sa propisima o nošenju maski, rukavica, dezinfekciji – ali zato gosti sede bez maski, a često i na manjoj distanci nego što bi trebalo. Mislim da smo došli u situaciju da svako tumači pravila kako želi, što znači da pravila nema, upozorava Janković.

Mnogi gosti ne dolaze na svadbe, pucaju prijateljstva

Prema njegovim rečima, nedoumice oko toga šta se sme, a šta ne sme raditi tokom ovog “drugog pika prvog talasa” epidemije dovodi ljude u mučne situacije.

- Dešavalo nam se da mladenci žele da organizuju veselje, na otvorenom, uz punu primenu svih mera zaštite, da bi im od 250 ili 300 zvanica samo stotinak potvrdilo da dolaze. Onda se ljudi zapitaju da li su se nekom zamerili, ili se ljudi plaše, ko koga tu voli, ceni, ili poštuje – pa odjednom to više nije pitanje da li će biti svadbe, već da li će neka prijateljstva opstati, priča Nikola Janković.

Bilo i smešnih situacija

- Početkom jula smo organizovali proslavu, i bilo je jako toplo, pa je konobar na kratko spustio masku ispod nosa, da bi mu desetoro ljudi, koji su sedeli za stolom bez maski, na otvorenom, rekli da je odmah podigne, priseća se dokaza da više niko ne zna kako treba da se ponaša u aktuelnoj situaciji.

Plan preživljavanja

Janković je, međutim, vlasnik još jednog lokala, koji je morao da zatvori, pošto radnici nisu hteli da rade za “minimalac” koji je obezbedila država. Sa tim problemom su se, kaže, suočile praktično sve njegove kolege – ugostitelji.

- Tih 30.000 dinara ne pomaže ako vama i dalje stižu na naplatu rente, komunalije, porezi… SOKOJ uredno naplaćuje po stolici ‘muzički dinar’ lokalima koji ne rade. Sve te obaveze i radnici vas čekaju, a vi ste opterećeni raziličitim ograničenjima, od dužine radnog vremena do broja gostiju po kvadratnom metru lokala ili bašte, koje država i grad usvajaju bez konsultacija sa ugostiteljima, i bez predznanja o našem poslu.

Mislim da je jedini način da dočekamo kraj epidemije i sledeću sezonu taj da država obezbedi dodatni novac preko Fonda za razvoj, koja bi služila samo za pokrivanje tekućih troškova i preživljavanje do trenutka kada ćemo ponovo moći da radimo normalno, kaže Nikola Janković.

(Izvor: Nova.rs)

SKINI APLIKACIJU