Pismo episkopa Sergija: "Sada je jasno da smo bili robovi nepotrebnih potreba"

episkopsergije

Izvor: You Tube, print screen

Tek sad vidimo da smo živeli u svetu nedostojnom čoveka i njegove slobode. Naša je sloboda zapravo bila naše dobrovoljno ropstvo.

Pismo iz Rmnja

Nevolja je došla da nas vrati sebi, da nam ukaže bez čega smo sve mogli dok smo danonoćno žurili da postignemo sve ono što se od nas očekivalo.

Sada je jasno da smo bili robovi nepotrebnih potreba, da smo sticali više nego što nam treba, te da smo često, bez ikakvog razloga, bili nesrećni.

Sada se iznova potvrđuje istinitost one izreke „da nije bogat onaj koji mnogo ima, već onaj kome malo treba“. Braća sa Dalekog istoka kažu da su čoveku, za sreću, potrebne samo tri stvari: krov koji ne prokišnjava, šaka pirinča i srce koje voli!

Duh potrošačkog društva odavno je ušao u svaku poru našeg postojanja, načinio nas robovima novca, proizvođačima i potrošačima, brišući ono čovečno u nama.

Vrednovali smo jedni druge po tome ko koliko zarađuje i troši, kako se oblači i gde letuje, kakav automobil vozi i s kim se druži.

Jeli smo hranu, ne znajući ko je i gde proizvodi, kako raste i kako se pravi. Ništa nam to nije bilo bitno jer smo se poodavno udaljili od samih sebe, misleći da ipak postojimo kao ljudi. Ali, varali smo se!

Sveti Maksim Ispovednik je rekao da čovek nije ni dobar ni zao, već da je prijemčiv i na dobro i na zlo, ukoliko dođe u dodir sa njima. Tek sad vidimo da su nam životni obrasci bili loši, da smo živeli u svetu nedostojnom čoveka i njegove slobode, po matrici koju su nam odredili drugi, a ne po obrascu kojeg bismo sami trebali stvoriti. Naša je sloboda zapravo bila naše dobrovoljno ropstvo, u kojem smo sebe okovali očekivanjima sveta koji nas je zaslepeo svojom varljivom svetlošću.

Kakvog li apsurda: u vrijeme tehnološkog uspona na Goru Posrnuća, danas ljudi opsedaju trgovine tražeći brašno.

Zaboravili smo na zimovanja, letovanja, na prijeme i dočeke, jer čovek sadašnjeg trenutka samo želi da (pre)živi. Danas je zadovoljan ako je sit i zdrav. Juče time nije bio zadovoljan. Šta se promenilo? Okolnosti ili čovek?

Danas je vrednija koliba na selu nego stan na petom spratu u srcu metropole, jer u kolibi je sloboda, a u stanu ropstvo. A tako lako smo se odrekli sela i njegovih blagodati, hrleći u gradove da budemo tuđe roblje, da živimo od milosti poslodavaca, a mogli smo na selu biti slobodni ljudi, istinska gospoda; da živimo na svome i od svoga rada, da nas ne dotiču svetski ekonomski i politički tokovi, da ne osetimo krizu u kriznim vremenima.

Još su Sveti Oci davno rekli da je prvobitni ukus greha preispunjen sladošću, a tek kasnije, svojom gorčinom, pokaže nam svoje istinsko lice, ali i dubinu našeg sunovrata.

Nama ostaje da se molimo, da čuvajući bližnje od samih sebe pokažemo koliko nam je stalo do drugih, ali isto tako da u vremenu fizičke razdvojenosti u molitvi zagrlimo jedni druge, radujući se ponovnom susretu, do kojeg trebamo svima oprostiti sve, u ime Hristovo!

Pesnik je rekao:

„Nekad beše dobro, kažu naši stari,
Voleli se ljudi, koristile stvari.
A za vreme ovo Bog će da nam sudi,
Jer se vole stvari, a koriste ljudi!“

Zato, ako iz ovog današnjeg trenutka ništa ne naučimo, uzalud stradamo!

Izvor: Stanje stvari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Napunila je devedeset pet leta, Ljubica Nikolić iz sela Gornji Banjani oseća se kao da joj je pola veka manje.

Vršilac dužnosti premijera privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je danas, na prvom sastanku Radnog tima za analizu osnivanja Instituta za zločine počinjene tokom rata, da procesuiranje zločina koji su počinjeni na KiM "nije bilo uspešno tokom 21 godine".

Mere Evropske unije o putovanju avionima tokom pandemije koronavirusa uključuju nošenje zaštitnih maski i od strane osoblja i od strane putnika.

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone