Kovid 19 i ljudi na margini

Svetom je odjeknula vest o korona virusu i unela nemir u svakodnevnu čovekovu rutinu. Nema više razlike u tome ko ste i šta ste kada se borite protiv nečeg tako moćnog. Pitamo li se kako je onima koji su na rubu egzistencije?

Kako su vest o nevidljivom neprijatelju dočekali ljudi u selima u unutrašnjosti Srbije gde postoji samo jedna prodavnica? Ili, kako su ovu situaciju shvatili Romi i kako su se oni pobrinuli za predstojeće dane?

I dok se u Srbiji neki ljudi svojski trude da pomognu volontirajući, deleći maske, odlazeći u kupovinu za druge, ima i takvih koji misle samo na sebe. Pomoć ljudima u udaljenim selima je dragocena, ali, da li je to dovoljno? Kako će seljak raditi svoju zemlju kada mu je ograničeno kretanje, kada je njegov dan mnogo duži? Zbog panike koja je nastala usled širenja korona virusa Romi su se bolje organizovali. Tako je na istoku Srbije, tačnije u Knjaževcu, par Roma kupilo čitavu tonu brašna! Kako su objasnili, tolika količina im je neophodna za sve u njihovoj zajednici. Nameće se pitanje da li je to u redu, imajući u vidu da drugi potrošači ne mogu da kupe brašno jer ga više nema, ili trenutno nemaju para za određene zalihe. 

Takođe, predlog da poljoprivrednici prodaju svoje proizvode onlajn je besmislen uzmemo li u obzir da prosečan seljak u Srbiji ne koristi internet, pa ni ne zna kako da proda svoje proizvode. Posredovanje između proizvođača i trgovaca, formiranje organa koji bi pozvao poljoprivrednike da prijave količinu i vrstu proizvoda čini se kao nemoguća misija. Ipak, moramo se osloniti jedni na druge u ovim teškim vremenima. Možemo li? Vreme će pokazati.

SKINI APLIKACIJU