KO DIKTIRA STRATEGIJU OBRAZOVNOG SISTEMA U SRBIJI i zašto moramo da vraćamo dela koja MI nikada nismo izbacili?

Situacija u obrazovnom sistemu u Srbiji u poslednje vreme je vrlo haotična. A između ostalih nejasnih odluka naše prosvete najveću prašinu je digla odluka da se dela Desanke Makisimović izbace iz školskog progranma za srpski jezik, iako su dela najboljih među najboljima su već odavno izbačena iz školskog programa.

Naime, najnovija informacija jeste da je Nacionalni prosvetni savet je podržao "Deklaraciju o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi" i preporučio je vraćanje književnih dela naših i svetskih klasika u gimnazijske programe srpskog jezika i književnosti.

Iako se u ovoj deklaraciji ističe da je vraćanje funkcionalne pismenosti glavni razlog, postavlja se pitanje zašto su ova dela ikada bila izbačena?

Trećina najboljih dela se već ne rade, trećina može, a nije obavezno, ali za trećinu je tragično što su se našla van spiska.  

Čini se da je ovo izbacibvanje urađeno je tako da se potencira razvijanje kolonijalne umesto građanske svesti, gušenje kritičkog mišljenja i smanivanje prostora srpske književnosti (bez Srba u Hrvatskoj i juga Srbije).

Izbačeni su "Vođa" ili "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja što otvara put da mladi veličaju vlastodržce.

Program je bez "Osmana" Ivana Gundućića seče se jedna veza sa Srbima u Dubrovniku, a bez Sime Matavulja briše se postojanje drugih Srba u Hrvatskoj koji su ionako ispod 5% stanovnika.

Uz izbacivanje jednini roman na južnom dijalektu, "Zona Zamfirova", o čemu smo več pisali, otvara se prostor za bugarsku popagandu, a pre nekoliko dana njihova akadmija u Sofiji je izdala jezičku kartu, gde je njihov jezik do Kopaonika.

Bez "Boja na Mišaru" briše se svest o najznačajnijoj bici Karađorđa i divovskoj borbi Srba kao jedninih slobodnih građana Balkana u ranom 19.veku.

Bez "Eks Ponta" mladi neće znati da je Andrić bio u zatvorima Austrougarske i da je drug sa Principom. Ali lako je gavrila Principa proglasiti za teroristu, ali teško nobelovca Ivu Andriću.

Bez "Jazavca pred sudom" Petra Kočića briše se svest da ja Balkan već bio evropska kolonija...

Dok je "Jama" Ivana Gorana Kovačića, izbačena da se zaboravi i Jasenovac.

Zbog ogromnog značaja ovakvih književnih dela u Srbiji, a koja su izbačena iz školskog programa, samo se nameće pitanje KO DIKTIRA STRATEGIJU OBRAZOVNOG SISTEMA U SRBIJI?

Ako postoje opravdani razlozi koji mogu da opovrgnu tvrdnje pomenute iznad, neko bi to trebao da objasni a ne da samo "mahne čarobni štapićem" i pokuša da obriše istoriju, rodoljublje i umetnost.

Takođe, ukoliko savet bude usvojen, đaci će ponovo čitati i Ćosićevo "Vreme smrti", drame Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića, Ljubomira Simovića, poeziju Matije Bećkovića, "Ex Ponto" Ive Andrića, Bodlerovog "Albatrosa", Hemingvejev roman "Starac i more", kao i narodnu epsku pesmu "Boj na Mišaru".

SKINI APLIKACIJU