Kako je Novosađanka na privremenom radu u Beogradu, postala prvi čovek srpskog pravosuđa i nosilac Legije časti

Početkom 2010. godine Zagorka Dolovac imenovana je za Republičkog javnog tužioca uz podršku tada vladajuće Demoktaske stranke i na tom mestu je do danas uprkos promeni vlasti.

Od polaganja zakletve za drugi mandat, krajem 2015. godine, Dolovac se u medijima vrlo retko oglašavala i to većinom o sporednim temama. Nismo je čuli niti na jednu temu iz njene nadležnosti koja je uznemirila javnost, a njeno nepojavljivanje u javnosti kulminiralo je prijavom nestanka Interpolu koje je pokrenula poslanica Marinika Tepić.

Nnjen ponovljeni mandat obeležiće najveće afere aktuelne vlasti: slučaj pada vojnog helikoptera, bespravnog rušenja u Savamali, falsifikovanih diploma i doktorata funkcionera vladajuće stranke, nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu, otkrivanja plantaže marihuane u Jovanjici, zloupotreba u Krušiku, kao i veza ministra Zlatibora Lončara sa zemunskim klanom.

Na sadašnje radnio mesto  došla je sa funkcije  Okružnog tužioca u Beogradu, koju obavlja od jeseni 2007. godine. Jedna od refarenci za njeno imenovanje bila je i uloga u rešavanju slučaja Miladina Kovačeviča ranije iste godine.

Te 2007. Medije je zapanjila vest da je za vršioca dužnosti tadašnjeg Okružnog tužioca u Beogradu, postavljena – Novosađanka. Dolovac je imenovana uprkos tome što je među kandidata za funkciju bilo I beogradskih okružnih tužilaca, a prvi put je došlo je međugradsko-tužilačkog “transfera”.

Spekulisalo se da imenovanjem Dolovčeve za Republičkog javnog tužioca vladajuća stranka pokušala da stavi pod kontrolu rad “nezavisnog” tužilaštva, što je, prema mišljenju brojnih pravnika, kulminiralo dve godine kasnije reformom pravosuđa i skandaloznim reizborom sudija i tužilaca.

U hibernaciji od reforme pravoduđa do danas 

Ovu nezapamćenu krizu pravosudnog sistema početkom 2010. godine, koji je nekoliko meseci bio u potpunom kolapsu, Dolovac je pratila iz fotelje. U vreme kada mantra vlasti evropski put Srbije i uspostavljanje evropskih standarda u radu njenih instutucija, u tužilaštvu se, pod patronatom novoimenovane republičke tužiteljke, događalo nešto sasvim suprotno.

Prve dve godine njenog mandata, institucija koja u svom imenu sadrži reč “javno” ustuknula je pred javnošću i povukla se u medijsku ilegalu. Za pružanje informacija u vezi sa radom bilo kog tužilaštva u zemlji zadužen samo kabinet tužiteljke. Ostalima je naređeno da “zaneme”.

Stvoren jue utisak da se Republička tužiteljka, uprkos pojedinačnim istupanjima u javnosti, iz sve snage trudi da u što većoj meri zaobilazi medije i građanima koje predstavlja, polaže račune i radu.

Početkom oktobra 2019. ambasador Francuske u Srbiji Žan Luj Falkoni uručio joj je orden nacionalnog reda Legije časti u rangu viteza, najvišeg francuskog nacionalnog odlikovanja, „u znak zahvalnosti za njen izuzetan doprinos razvoju krivično-pravne francusko-srpske saradnje“.

Gospođci Dolovac  ne zamera samo medijsko odsustvo, već i činjenica da godinama unazad svoj posao ne obavlja onako kako bi “lege artis” trebalo.

Ova rođena Niovisašanka, gimnaziju završila u Sremskim Karlovcima,  diplomirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, karijeru velikom delom provela je u Okružnom i Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, reklo bi se više oblači nego vedri srpskim pravosuđem

SKINI APLIKACIJU