Изгледа да је државни врх Србије заборавио на велики датум из прошлости

Један величанствен моменат који смо ми не само преспавали. Ми не показујемо више недовољну свест, недовољно знање, мањкавост... Ово је, чини се, стање потпуне бесвести.

Велики јубилеј - стогодишњица пробоја Солунског фронта, после кога је уследило ослобађање Србије и пораз централних сила у Првом светском рату, у Србији је прошао без државних манифестација. Док део јавности жестоко критикује такав однос власти, министар спољних послова најављује да ће бити обележена - 30. септембра у Тесалоникију.

Наздравили су новој функцији Драгана Марковића Палме, почасног конзула Грчке у Србији, а не стогодишњици великог успеха српске војске. Мада се новопечени конзул јубилеја сетио, иако са два дана закашњења.

"Данас је сто година од Солунског пробоја и ако заборавимо чији смо, шта смо и одакле смо - ми нећемо имати добру будућност", оценио је Марковић.

Изгледа да је државни врх Србије, ипак, заборавио на велики датум из прошлости.

Сетили су се Французи Франша Депереа, британски амбасадор запутио се из Београда до Грчке да са представницима грчке, француске и српске војске положи венце на Британско војничко гробље.

Сетиле су се славних предака локалне власти у неколико градова. На споменику "Незнаном јунаку" јубилеј је обележио помоћних градоначелника Београда. И ту се списак завршава.

Од председника, премијерке и министара ни трага, ни гласа.

На питање Н1 како су обележили стогодишњицу пробоја Солунског фронта, министар спољних полсова Србије каже - "па то се не може обележавати у Србији".

Може и мора, наводи историчар Дејан Ристић. Недопустиво му је ћутање и државе и институција, и грађана.

"За мене је као грађанина незамисливо и необјашниво да је Србија остала нема на тако важну стогодишницу... Појединци су нешто чинили. Ми смо конкретно отишли до те куле у Пионирском парку и ставили две црвене руже у спомен на нашег прадеду", наводи Ристић.

Кула у Пионирском парку, оригинална је осматрачница са Кајмакчалана. Поред ње се заустављају угалвном туристи, или Срби из иностранства. Сви сагласни да су солунски борци, чијим је пробојем почео крај Првог светског рата, заслужили више.

А шта су нам рекли грађани?

"То би требало да се обележава, то је саставни део историје. Сви треба да знамо о томе. Ето, видите ја нисам знао да је сто година од пробоја Солунског фронта", каже један грађанин.

"Чуо сам за то али не знам ништа о томе", наводи други. На питање Н1 да ли је видео неку манифестацију тим поводом и мисли ли да је то требало боље обележити, каже - вероватно.

Сигурно, додаје трећи.

Н1: Како - држава да се укључи, грађани?

Пре свега држава, сматрају да млада суграђанина.

Држава најављује да ће обележавања ипак бити, у Солуну. "Ја ћу ичи, не знам који је то датум", каже Дачић.

"Кад те ја поведем. Он само тада иде у Грчку кад га ја водим", додаје на то у шали Драган Марковић Палма.

"Не, не има заказано 30. септембра. Биће обележено, биће наш партијарх, биће васељенски патријарх", наглашава Дачић.

Биће ово још једна пропуштена прилика да обогатимо и објективизујемо знање о једном од најважнијих тријумфа српске војске, верује Дејан Ристић.

"Један величанствен моменат који смо ми не само преспавали. Ми не показујемо више недовољну свест, недовољно знање, мањкавост... Ово је, чини ми се, стање потпуне бесвести", закључује историчар Дејан Ристић.

Глас јавности / Н1 / од 18.09.2018.

SKINI APLIKACIJU