Đubre svuda, svuda oko nas, a opšte kulture nigde...

Pre neki dan, čekam autobus na početnoj stanici, 'majstor', naravno, ne obraća pažnju na ljude koji stoje na Suncu, sedi u busu sa uključenom klimom i cevči šejk iz Meka. E, onda mu je valjda došlo vreme da krene, otvori prozor i frljne onaj dopola popijen šejk na ulicu...Ostade fleka od metar na safaltu, sa sve onom kartonskom čašom i slamčicom...

To je samo jedan od primera naše opšte nekulture, kada je reč o đubretu i čistoći i to tako traje decenijama. Momci iz Čistoće se istina trude, ali ni oni ne mogu da skupe sve ono što neodgovorni  ljudi bacaju oko sebe, ili ostavljaju za sobom.

Uzgred, znate li šta strance, uz svu lepotu naše zemlje najviše zapanji kad dođu kod nas – prvo je sušenje veša na tearsama (to još ima samo kod nas i u Napulju), a drugo prljavština i đubre na sve strane. Ovo sa vešom i nije neki problem, postoji čak i neki propis da se to ne radi, ali sa đubretom je i  dalje ista priča.

U gradovima, na sve strane po ulicama omoti od čokolada, kesice od bombona i čipsa, a o pikavcima da se ne govori, iako kante postoje u sasvim dovoljnom broju. Lakše je bacati na ulici, 'neko (ko?) će to već da očisti,  šta me briga za izgled rođenog grada, a i mrzi me da napravimn desetak koraka do kante'.  A zanimljivo je da to isto niko ne radi kod kuće, svi lepo bacaju u kućne kante, ali ulica – to nije moje,  šta me briga.

Tako je po gradovima, ali i 'šire' nema neke razlike - pored puteva i autoputeva gomile kesa i svakakvog papirnog otpada, plastičnih flaša, a po selima je tek posebna priča - svako ima bar po nekoliko divljih deponija. Obično neko prvi izbaci sve šta mu smeta i šta je skupio iz dvorišta u traktorskoj prikolici, a onda ostali nastave da istresaju sve na isto mesto. Nađe se tu i šporeta, i frižidera i pokvarenih veš mašina. Pa moram negde da bacim, reći će svako od njih...

Inače, vekovima je po selima naročito, važilo pravilo da se sve što je nepotrebno, potrošeno, ili pokvareno, svaka crkotina , pa i prvi mačići i kučići 'bacaju u vodu', čitaj u reku. Zato nam i naše prelepe reke izgledaju kao đubrišta, a mnogo njih ima neprirodnu boju, jer se sva kanalizacija usmerava na njih, a retko koja frabrika prečišćava otpadne vode. Pogledajte samo kako izgleda prelepa Drina kod Perućca, sa milionima flaša pobacanih u nju, od Crne Gore, do Srbije.

 A šta država radi? Pa ništa, a posebno ministarstvo za ekologiju, predvođeno nesrećnim Trivanom, koji je pun lepih priča šta bi sve trebalo da se uradi i kako u sve 'moraju da se ulože milijarde evra, jer čistoća prirode je  i jedan od uslova za prijem u EU'.  Priče puna usta, ali osim stidljivih pokušaja, ništa se ne čini. Eto, Beograd se konačno setio da prečisti svoje otpadne vode, ali kad će to da bude, niko ne zna. Ista  je priča i sa novom deponijom i zatvaranejm one ogromne u Vinči, čiji gasovi svako malo guše pola Beograda. Biće sve u 'narednom periodu', što je Vesićeva omiljena misao... Evropa nas sad neće kužne,  prljave nas tek neće, a mi da vidimo šta ćemo.

Pa kako je to po Zapadu, i ne samo po Zapadu sve čisto, a kod nas tolika štroka? Dva su razloga, prvi je kućno i školsko vaspitanje od malih nogu, a drugo, drakonske kazne. Znate šta se desi kad vozite autoputem po Nemačkoj i kroz prozor izbacite pikavac. Onaj Švaba iza vas zapiše registraciju kola, javi to komunalnoj i na kuću vam stiže čestitka od 500 evra. Pa ga ponovo baci, ako hoćeš...U Singapuru je, recimo, pušenje zabranjeno u svim klimatizovanim prostorijama, a ako to prekršite plaćate 500 dolara i to je svuda upadljivo naznačeno, naročito za strance. Isti iznos plaćate i ako tresete pepeo na ulicu, ili bacite pikavac. Tako se dolazi do tragikomične scene gde vidite jadne strance kako stoje pored kante za đubre (možete da zamislite kako miriše u tropima)i puše,  ili motaju fišeke, pa tako šetaju ulicom i tresu pepeo  u njih.

Eto tako se rešava problem, ako već saveti i uputstva ne pomažu - udri po džepu, pa će lako da se nauči. Odrapi  tog što je frljnuo kesu na ulicu sa bar 50 evra i još mu objavi sliku u novinama, uz potpis 'evo, taj i taj, sa imenom i prezimenom ruži naš grad', pa neku mu se smeju poznanici i komšije, pa nek baci opet.

I dalje, naravno, neka se izbaci sva plastična ambalaža, pre svega flaše, jer nas već ugušiše, a i plastične kese, i ove sad kao 'razgradive' - dajte ljudim papirnu ambalažu i biće sve u redu. To je samo za početak, ali bilo bi delotvorno. Za početak, posle će sve da ide samo od sebe.

G.J.

SKINI APLIKACIJU