Danas se slavi Đurđevdan

Đurđevdan je jedan od najvećih prolećnih praznika i krsna slava mnogih pravoslavaca u Srbiji, dan kada se kuće kite vrbovim grančicama, zdravcem, koprivom i selenom

Danas je Durđevdan, veliki srpski praznik Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika, koji slave dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija.

Ovaj veliki prolećni praznik bio je krsna slava Kraljevića Marka, a sada je slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma.

Đurđevdan je polutar godine, pa se po narodnom običaju vreme računa od i do Đurđevdana.

Tokom ovog praznika postoje razni običaji koji se poštuju. Neki vernici ne jedu ovčije i jagnjeće meso, ne muzu koze i ovce do tog dana, pa tek na Đurđevdan to prvi put urade. Od dobijenog mleka se pravi sir, čija se prva grudva nosi svešteniku na blagoslov.

Vernici se pridržavaju i drugih običaja, kao što su kupanje pre izlaska sunca i Đurđevački uranak, tokom koga se u prirodi, na nekom zgodnom mestu u šumi, pored reke ili na nekoj livadi, peče jagnje na ražnju. Tokom proslave praznjika uvek se čuje pesma, igra se i veseli se  ponekad i po ceo dan. Mladi se opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".

Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan. Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu". Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".

Svi običaji se vrše pre izlaska sunca, najčešće na reci, gde se upotrebljava magija. Onaj ko magiju nema nikakvog određenog demona, niti božanstvo

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određeno božanstvo, niti demona.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

SKINI APLIKACIJU