International Policy Digest: Zašto se Montenegro bori protiv Srpske pravoslavne crkve?

1247418356274-1536x1024-1

Izgleda da nije uspeo i nije očekivao ovako masovne proteste. Uoči globalnog izbijanja korona virusa i izbegličke krize između Turske i Grčke, odvija se još jedna drama u dvorištu EU, piše International Policy Digest.

Od početka godine, desetine hiljada Crnogoraca okupljaju se širom malene jadranske zemlje kako bi protestovali protiv novog „zakona o vjeri“ koji je 29. decembra potpisao dugogodišnji vladar države Milo Đukanović.



Masovni protesti – koji su se u prošlosti jedva viđali – potresli su sve glavne gradove Crne Gore, uključujući glavni grad Podgoricu, zajedno sa Barom, Budvom, Nikšićem, Cetinjem i mnogim drugima, a nekoliko puta su postali žestoki zbog policijskih suzavca.

International Policy Digest, navodi da novi kontroverzni zakon o religiji daje vlast Vladi nad imovinom koju verske organizacije u zemlji koriste najmanje jedan vek i, posebno, preuzima kontrolu nad stotinama imanja koje koristi Srpska pravoslavna crkva. Više od 70% Crnogoraca izjašnjava se pravoslavnim, a preko dve trećine da pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Pa, koji bi mogli biti Đukanovićevi motivi da se očigledno suprotstavi preko polovini stanovništva u zemlji, pita International Policy Digest.

Odgovor postaje jasniji ako pogledate njegov profil.

On je lider koji je najduže služio u Evropi, na vlasti duže od Vladimira Putina u Rusiji, Aleksandra Lukašenka u Bjelorusiji i Redžepa Erdogana u Turskoj.

Uspio je da ostane na vlasti tako dugo da stalno „izmišlja“ sebe i mijenja se sa vremenom. Devedesetih godina bio je štićenik lidera Jugoslavije Slobodana Miloševića. Početkom 2000-ih vodio je proces odvajanja Crne Gore od Srbije, a nakon sticanja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, država je postala bliski saveznik Rusije i dobila je milijarde dolara ruskih investicija kao i milione ruskih turista koji su doprineli više od polovine prihoda državnog budžeta.

Ali odnosi sa Rusijom su se ohladili kada se Podgorica pridružila zapadnim sankcijama protiv Moskve 2014. godine, a zatim pridružila NATO-u 2017. Sada se njen vođa pokušava predstaviti kao prozapadni demokrata koji vodi zemlju ka članstvu u EU.

Đukanović je navodno koristio različita sredstva da ostane na vlasti. Te taktike pokreću spektar navoda o prevarama birača, ucenama, demobilisanju potencijalnih opozicionih glasača, pretnji policijskim nasiljem i, kako se tvrdi, potpunom kupovinom glasova. Barem tri puta uoči izbora bilo je takozvanih „napada na državu“ ili „pokušaja puča“, koje je, kako neki tvrde, Đukanović inscenirao da zadrži vlast.

Takođe se kaže da je italijanska jedinica za borbu protiv mafije umešala vođu u navodni prsten za šverc cigareta sa dokazima koji su predočeni na sudovima u Italiji i Švajcarskoj, uključujući transkripte iz prisluškivanih razgovora. Đukanović nije optužen.

Đukanović je, mora se naglasiti, oštro odbacio svaku optužbu.

Uprkos tome, napadi na nezavisne medije i kritički glasovi postali su uobičajeni u zemlji. 2004. godine ubijen je urednik opozicionog lista Dan. U avgustu 2013. godine, istražni novinar Tufik Softić bio je meta bombaškog napada. U decembru 2013. eksplozivna naprava aktivirana je ispred kancelarija Vijesti, nezavisnog dnevnog lista u Podgorici. U maju 2018. godine Olivera Lakić, novinarka koja izvještava o korupciji, pucana je ispred svog stana u Podgorici.

Ponovo, Đukanović negira da je učinio bilo šta pogrešno, ali, prema Izveštaju Globalne inicijative, crnogorske luke Bar, Budva i Kotor poslednjih godina postaju središte trgovine kokainom iz Latinske Amerike u Evropu sa krvavom trgovinom između crnogorskih bandi za šverc droge preko granice zemlje prema evropskim prestonicama.

Ovaj list navodi da je jasno da će Đukanović ako izgubi moć morati da se suoči sa pravdom u Crnoj Gori i šire – „i učiniće sve da to izbjegne“. On sigurno ne želi da doživi sudbinu bivšeg lidera susjedne Hrvatske Iva Sanadera, koji je zbog korupcije osuđen na šest godina zatvora.

Jedina institucija u Crnoj Gori koja je u stanju da predstavlja ozbiljnu pretnju njegovoj vladavini je vjerovatno Srpska pravoslavna crkva. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju SPC u Crnoj Gori uživa mnogo više povjerenja nego predsjednik države, vlada, parlament ili pravosuđe.

Smatra se da je Đukanovićev plan bio da crkvenu imovinu bez ekonomske vrednosti preda nekanonskoj organizaciji koja je pod njegovom kontrolom i politički oslabi Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Izgleda da nije uspio i nije očekivao ovako masovne proteste.

Jedan kritičar je rekao, „Sada će pribeći očajničkim merama za zadržavanje na vlasti. To će zauzvrat izazvati sve veće konfrontacije u Crnoj Gori. „

Izvor: In4s / International Policy Digest

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

U postupku koji se vodi protiv pukovnika Radovana Aleksića, državljanina Srbije, za navodni pokušaj ubistva na štetu policijskog službenika Predraga Šukovića, Tužilaštvo je podnelo optužnicu nakon četiri godine istrage, piše in4s.net

Многи који су из различитих разлога били уцењени од стране Ђукановићевог режима, постепено почињу да се ослобађају страха, и да у јавност износе податке који указују на криминогену природу црногорског режима.

Marko Ðurišić, prvi na izbornoj listi Ujedinjene demokratske Srbije, rekao je u Subotici da je korupcija jedan od najvećih problema danas u Srbiji i da je borba „protiv ove bolesti“ jedan od prioriteta UDS.

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone