Đukanovićeva vizija “multietničke” Crne Gore: Privatna prćija sa zavađenim građanima

cg-milo

Foto: Glas javnosti/Ilustracija

Odavno je poznato da je višedecenijski gospodar Crne Gore Milo Đukanović do tančina usavršio tehnologiju o(p)stanka na vlasti i istovremenog suzbijanja svake snage i opcije koja bi ga mogla ugroziti.

Za to vreme, bilo da se nalazio na poziciji predsednika države ili Vlade, ili pak da je konce dešavanja na crnogorskoj političkoj sceni povlačio iz prikrajka, zadržavajući jedino funkciju lidera vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je Crnu Goru pretvorio u privatnu (ili, bolje, privatizovanu) državu, opustošenu, osiromašenu i duboko unesrećenu. Tako je pod svoju šapu stavio praktično sve političke i pravosudne institucije, ne pridajući ni najmanje značaja načelu podele vlasti.

Dalje, uspostavio je punu kontrolu nad procesom privatizacije i najznačajnijim “stranim” investicijama, koje su zapravo predstavljale puki paravan za njegova sopstvena ulaganja, gde su navodni investitori iz inostranstva, fascinirani ekonomskim potencijalima i investicionom klimom Crne Gore, bili samo fasada za prikriće njegovih ličnih (prljavih) poslova. Pošto bi za podrobno nabrajanje bio potreban mnogo veći prostor od ovog teksta, pomenimo kao “grandiozne” domete Đukanovićeve dugogodišnje vladavine i uspostavljanje kontrole nad tokovima krijumčarenja akcizne robe, po čemu je postao globalno (pre)poznat, kao i nad crnogorskim podzemljem, u njegovim mnogobrojnim pojavnim oblicima.

Pored toga, Đukanović se tokom godina pokazao i kao par ekselans ekspert za političke mahinacije, uspostavljajući kontrolu nad postojećim ili stvarajući nove kvaziopozicione stranke, koje su, učestvujući u stvaranju privida demokratičnosti u Crnoj Gori, najpre teledirigovano kritikovale DPS i Đukanovića lično, da bi potom, u trenutku koji on odabere kao najpogodniji, preko noći iz korena menjale svoju retoriku i pružale Đukanoviću i DPS neophodnu podršku za ostanak na vlasti, bilo na državnom ili na lokalnom nivou, i ostavljale bespomoćnu opoziciju da uzalud ukazuje na endemsku političku korupciju, a građane Crne Gore gurale u sve dublje beznađe i apatiju.

Da ne bude da je, uprkos brojnim nepočinstvima, u svemu tome zaboravio na imidž Crne Gore na međunarodnom planu, Đukanović je Crnu Goru uporno nastojao da prikaže kao tobožnji svetionik multietničnosti i multikulturalnosti na Zapadnom Balkanu, u kojem svi prisutni narodi navodno uživaju maksimum prava. Međutim, kao i svaki megalomanski i lažan narativ, ova naizgled idilična slika ima znatno drugačije naličje. Tako je Đukanović, pozicionirajući se kao neprikosnoveni autoritet u upravljanju međuetničkim odnosima u Crnoj Gori, liderima manjinskih partija čija mu je podrška neophodna za ostanak na vlasti – u aktuelnoj vladajućoj većini, to su Bošnjačka stranka (BS), Hrvatska građanska inicijativa (HGI) i albanska Forca – dopustio da u sredinama u kojima narodi čije interese pretenduju da zastupaju čine apsolutnu ili relativnu većinu postanu poput kakvih srednjovekovnih oblasnih gospodara.

Na taj način, u sredinama kao što su Tuzi, Rožaje, Plav i Ulcinj (pomenimo samo najznačajnije) dopustio im je da stvore svoja uporišta i/ili preuzmu kontrolu nad lokalnim institucijama, a oni su mu zauzvrat, osim potrebne političke podrške u Skupštini Crne Gore, pružili vetar u leđa za još jedan veoma značajan cilj – diskriminaciju i tlačenje srpskog naroda, drugog najbrojnijeg u Crnoj Gori, koji, prema popisu iz 2011. godine, ima neuporedivo više pripadnika od svih ostalih manjinskih naroda zajedno. Ipak, na ovom mestu je neophodno istaći da, u ubeđenju da čine najbolju moguću stvar za sebe i sopstvene interese, i Đukanović i pomenute manjinske stranke dugoročno rade u korist sopstvene štete.

Zapitaćete se, kako to? Evo i pojašnjenja: Đukanović jer dopušta prekomerno jačanje manjina od kojih neke mogu imati (ili su već ispoljile) separatističke tendencije. Svakako, on računa da bi, kao najuticajnija politička figura u Crnoj Gori, mogao da ostane na vlasti koliko god mu se prohte, i da će, poznajući materiju i izvođače, uvek moći da iskontroliše te tendencije. Ali šta kada se jednog dana i definitivno povuče (a to će, barem po zakonima biologije, morati da se dogodi), bilo svojevoljno bilo pod pritiskom, unutrašnjim ili spoljnim? Da li može da garantuje da će se i njegov naslednik, ma ko to bio, uspešno nositi sa naraslim apetitom nacionalnih manjina i njihovih lidera?

Ili će, malo po malo, ustupci koje je dao manjinama dovesti do promene postojećeg teritorijalnog uređenja Crne Gore?

Pogledajmo sada ovu sliku i iz drugog ugla: da li su manjinski narodi u Crnoj Gori (naravno, izuzev Srba, koji su van svih pomenutih kalkulacija) svesni na koji način im Đukanović “meša kape” i pretvara ih u puki instrument za svoj ostanak na vlasti? I da li je ćutanje na represiju nad Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) i srpskim narodom uopšte dobra investicija za njihove buduće odnose sa Srbima u Crnoj Gori, jednom kada Đukanović i kriminogeni DPS režim odu sa vlasti?
Isuviše je pitanja, a premalo odgovora. Osim, reklo bi se, više nego realne i izvesne procene da će se za mnoge koji su trenutno uz Đukanovićeve skute i jašu na talasu njegove moći na kraju ispostaviti da će ih taj talas i potopiti.

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

 Srbija neće zatvarati granice za crnogorske građane, kao što je to uradila Podgorica za građane Srbije, ali će biti zatvorena za crnogorske mafijaše i kriminalne klanove, poručila je večeras prmijerka Ana Brnabić, povodom odluke Crne Gore da za građane Srbije ne otvori granicu 1. juna.

Stanovnicima sela Biokovac, kod Pavinog Polja u bjelopoljskoj opštini, u kojem je jutros potvrđeno još pet novih slučajeva virusa korona, određena je opšta mera samoizolacije.

Korona je najnovije oružje crnogorskog režima u borbi protiv Srpske pravoslavne crkve. Najpre je to oružje zaustavilo litije, a sada mole Boga da korona potraje da se litije ne nastave, kaže akademik Matija Bećković.

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone