minsko polje

Izvor: Pixabay

Procena je da u Bosni i Hercegovini minska polja postoje u 129 opština i, prema procenama Centra za uklanjanje mina, još ima oko 79.000 neeksplodiranih mina. One direktno ugrožavaju sigurnost više od 540.000 građana, što je oko 15 odsto populacije. Od 1992. do janura ove godine, 1.767 osoba je obogaljeno na tim poljima, dok je 617 - poginulo.

Tri dečaka pre nekoliko dana zalutala su u šumi u blizini Modriče, a opšta panika je nastala kada je policija koja je tragala za njima shvatila da su dečaci nadomak minskog polja - jednog od oko 8.000 zaostalih u Bosni i Hercegovini, 25 godina od kraja rata.

Dva posto BiH, što je više od 1.000 kvadratnih kilometara, pod minama je, a to je površina jednaka teritoriji Beograda, Sarajeva i Zagreba zajedno. Od 1996. do 2018. godine od mina je očišćeno više od 207 kvadratnih kilometara, što je dvostruka površina Barselone. Osim mina, bosanske šume pune su i ostavljenog oružja, što je dodatni problem.

U Bosni se još gine od zaostalih mina

Direktor Centra za uklanjanje mina Saša Obradović, je potvrdio da BiH i danas ima problem sa zaostalim minama. Tokom zadnjih pet godina u državi je očišćeno 158,5 kvadratnih kilometara zemljišta, gde je uništeno 8.992 mine i 9.992 ostalih eksplozivnih ostataka iz rata.

-Najviše minsko-ekspolozivnih sredstava nalazi se u tri zone, u Unsko–sanskom kantonu i okolini Doboja i Maglaja gde su se vodila i najveća borbena dejstva u proteklom ratu. Nedostatak finasija za deminiranje doveo je do toga da posle toliko godina oš ima toliko aktivnih miniskih polja- kaže on.

Obradović dodaje da se ove godine završava opšti projekat procene minske situacije u BiH posle čega će se tačno znati koliko je još potrebno da završi sa deminiranjem za koju kaže da bi mogla biti gotova do 2027. godine.

-Bosna i Hercegovina odvaja određena finasijska sredstva za nekoliko timova među kojima je i bataljon Oružanih snaga BIH, koji u svom sastavu ima više od 300 deminera. Strani donatori koji ovde izdvajaju sredstva za deminiranje još su prisutni u BiH ali oni žele da vide malo veće učešće države u izdvajanju sredstava. Mi na godišnjem nivou prikupimo negde oko 20 miliona evra za deminiranje, od čega su pola donacije- navodi direktor Centra za za uklanjanje mina u BiH.

Demineri idu u inostranstvo

Obradović napominje da ljudski faktor nije problem jer postoji oko 1.300 deminera ali zbog nedostatka sredstava oni često taj posao ovavljaju u stranim državama.

-Jedino politička volja i efikasna koordinacija mogu voditi ka usvajanju izmena i dopuna postojećeg Zakona o deminiranju u BiH i dostizanju adekvatnih rešenja u konačnoj eliminaciji zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava, dok će Centar za uklanjanje mina u BiH maksimalno angažovati sve postojeće potencijale u cilju realizacije planiranih terenskih operacija- dodaje Obradović.

Sa kakvom opasnošću se BIH i dalje bori, te koliko su ove zaostale naprave nestabilne i opasne, govori i cinjenica da su se tokom prethodne godine desile dve deminerske nesreće u kojima su dva deminera smrtno stradala, a četiri su povređena.

Konstantno obeležavanje miniskih polja

Zbog pandemije Kovida 19 rad Centra je u teškom zastoju demineri su svoje zadatke preusmerili na pojačano obeležavanje preostalih sumnjivih površina, te na kontrolu i obnavljanje postojećih znakova koje upozoravaju na minsku opasnost.

-Tako su kao rezultat rada tokom aprila timovi BHMAC-a izvršili kontrolu, obnovu i dodatno postavljanje 2.620 znakova hitnog obelježavanja širom Bosne i Hercegovine i to na područjima sa naglašenom minskom situacijom u Doboju, Kotor Varoši, Petrovu i Brodu, Derventi, Kostajnici, Ravnoj, Tomislavgradu, Bihaću, Jablanici, Livnu, Tarčinu, Vogošći, Ilijašu, Kiseljaku, Busovači, Tuzli, Gradačcu, Sapni, Brčkom- navodi on.

Prosečno godišnje bude postavljeno ili obnovljeno oko 10.000 znakova i na grašane se apeluje da ih poštuju i da ne uklanjaju minske oznake.

U Bosni i Hercegovini zbog poplava i klizišta 2004. godine došlo je i do pomeranja mina koje su zaostale u zemlji posle poslednjih ratova. Bujica je minska polja povukla u reke a Stručnjaci za deminiranje tada su upozorili da bi vodena bujica mogla ova minska polja da odvuče i preseli do susednih i drugih država i sve do Crnog Mora.

Izvor: Sputnjik

 

 

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

U Republici Srpskoj danas u 15.32 sata registrovan slabiji zemljotres.

Pre nego što je i predstavljena, Deklaracija o zajedničkom jeziku izazvala je brojne rasprave u javnosti. Deklaraciju o kojoj svi imaju mišljenje, iako su samo retki imali priliku da je vide, potpisalo je 225 lingvista, književnika, naučnika, reditelja, novinara, filozofa, aktivista, glumaca. Tekst Deklaracije prenećemo u celosti.

Сведоци смо све гласнијег звецкања разних врста зарђалих кашика, шкрипања усташким цокулама, а ево сада се по ко зна који пут у причу укључио и ратни злочинац и некадашњи миљеник Слободана Милошевића, Насер Орић.

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone