REČ STRUČNJAKA: Kada proteinski šejkovi i čokoladice mogu da ugroze zdravlje?

Već neko vreme vlada prava pompa oko namirnica obogaćenih proteinima. Mlečni proizvodi s dodatnim proteinima, posebni proteinski šejkovi, čokoladice, musli u svim varijantama s dodatnim delom proteina, proteinski hlebovi...

Proizvođači hrane zarađuju jer su su ti proizvodi znatno skuplji od proizvoda bez dodatnih proteina. Ali, koliko je koristan ovaj dodatni udeo proteina u namirnicama i da li je preterana konzumacija opasna?

Kako kaže dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu, proteini u organizmu rade sve.

Proteini ali bez mesa: Biljni proteini su zdraviji od životinjskih

„Ne postoji proces u organizmu, bilo da je gradivni, metabolički ili neki drugi, koji može da se odvija bez proteina, odnosno belančevina (drugo ime za protein). Oni su veoma važi“, kaže doktorka.

Kako objašnjava doktorka, belančevine imaju materije od kojih su sastavljene i koje se zovu aminokiseline i koje su esecijalne. To znači da moraju biti unete spolja, naš organizam ne može da ih napravi iz nečeg drugog.

Namirnice koje sadrže belančevine su već poznate, a to su: meso, riba i jaja. Jaja sadrže 100 odsto iskoristljiv protein što nije slučaj ni sa mesom, ni sa ribom. Tu su i mlečni proizvodi – od mleka do raznih sireva.

„Manje je poznato da su žitarice dobar izvor belančevina, ima ih 10 do 13 grama u 100 grama žitarica. Koštunjavi plodovi su tako bogati belančevinama i pojedino povrće, na primer pasulj“, naglašava doktorka.

„Unošenje suplremenata ne treba da bude na svoju ruku“, smatra dr Jorga.

Belančevine su neophodne ali u određenoj količini, kaže doktorka i dodaje da iznad toga postaju štetne za organizam.

„Odavno smo znali da unos proteina može da dovede do bržeg popuštanja bubrega. Ali sada znamo da se to događa i na zdravom bubregu“, kaže ona.

Takođe je naglasila da nema razlike da li su u pitanju suplementi ili prirodni izvori – bitna je količina.

„Na primer, potrebno je jedan gram (0,8 grama) belančevina po kilogramu telesne mase. To znači da osoba od 50 kilograma treba da unese 50 g belančevina dnevno“, objašnjava dr Jorga.

PROTEINI SE MOGU NAĆI I U DRUGIM PROIZVODIMA : Meso nije jedini izvor, spisak namirnica koje su zamena

Orijentacije radi 100 grama kvalitetnog mesa, (ćuretine) ima 35 grama belančevina. Pasulj ima 27 grama belančevina na 100 grama, a u 200 grama hleba nalazi se 25 grama belančevina.

„Problem je nastao što su počeli da obogaćuju sve žive namirnice proteinima i ljudi to ne računaju“, navodi doktorka i navodi da je sve počelo sa tim proteinskim dijetama i keto dijetom, u cilju gubljenja težine“.

Drugo što je doktorka naglasila kao važan element je dobijanje na mišićnoj masi.

„Treneri ljudima koji odlaze u teretanu preporučuju velike količine proteina, a nauka je pokazala da oko 25 grama specifičnih proteina surutke,može da pomogne u dobijanju mišićne mase. Sve više od toga ili odlazi u rezerve masti ili opterećuje bubrežnu funkciju“, kaže dr Jorga.

Ona dodaje da „bez ozbiljnog vežbanja, koliko god proteina unesete, nećete dobiti na mišićnoj masi“.

Doktorka je naglasila da starijim ljudima, kako oni gube mišićnu masu s godinama, prema novim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, njihov unos proteina povećan na jedan, 1,1 gram po kilogramu telesne mase.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU