KRALJICA JESENI: Saznajte sve o BUNDEVI! Nezamenljiva je, od hrane do leka!

Stigla je jesen, a ona je tu! Bundeva, kraljica jeseni! Semenke i jestivi mesnati deo bundeve bogati su masnim uljem, fitosterinom, belančevinama i brojnim mineralnim sastojcima. Bundevu bi u svoju prehranu svakako trebali uključiti bolesnici od šećerne bolesti, gihta, reumatizma ili gojazni.

Hladno presovano ulje vrlo je zdravo i ukusno, a redovna konzumacija semenki je prava riznica proteina i gvožđa te pomaže kod crevnih parazita. Idealna je namirnica za osobe s bolesnim želucem i crevima. Bundeva je izvrstan diuretik i preporučuje se osobama s reumatskim tegobama, gihtom, upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Efikasno smanjuje holesterol u krvi.

Jako kalorična i masna jela sa bundevom, izmenite tradicionalne načine pripremanja i dobićete vrhunski dijetalni sastojak, visoke nutritivne vrednosti.

O bundevi

Bundeva (lat. Cucurbita pepo) jednogodišnja je biljka s puzavom stabljikom. 

Zrela jestiva bundeva, dinjastog, jabučastog, kruškastog oblika ima sočno meso izrazite narandžaste boje. Ukus zrele jestive bundeve je slatkast i bez naročite arome, osim tzv. mošusne bundeve.

Prema poreklu razlikujemo bundeve Starog i Novog sveta. Stari Egipćani i Rimljani poznavali su i pripremali tikvice (Lagenaria vulgaris) i veliku duguljastu glatke kore (Luffa cylindrica) koja je prikladna za prehranu čoveka samo dok je mlada, nedozrela.

Mnogo više vrsta bundeva u Evropu je doneto iz Novoga sveta – Amerike, preciznije iz Meksika. To su biljke iz porodice Cucurbitaceae. Iz te porodice najčešće se spominje obična ili poljska bundeva koja daje plodove teške 25-100 kg i kod nas se uzgaja uglavnom za stočnu hranu.

Stabljika bundeve naraste i do 10 m, a cvetovi su žuti i smešteni u pazuhu listova. Biljka razvija posebno muške posebno ženske cvetove, a listovi su veliki, srcolikog oblika i vrlo hrapavi. Plodovi su kuglastog oblika, ponekad rebrasti. Plodovi bundeve su hranjivog blagog i slatkastog ukusa, a semenke uljnatog ukusa. 

Energetska i nutritivna vrednost

Žućkasto-narančasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenohidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, vitamina C, E i K i vitamina B grupe – B1, B2, B6, zatim niacina, folne kiseline i dr.), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa). A tu su pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

U poslednje je vreme beta-karoten dobio i značajan publicitet u naučnoj literaturi zbog višestrukog zaštitnog delovanja u organizmu. Beta-karoten blokira formiranje slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNA strukture, deluje kao jak antioksidans masti, što znači da koči razvitak superoksida i peroksida.

Pretpostavlja se da dnevne doze beta-karotena (7-10 mg), koje se mogu unositi u obliku kapsula ili još jednostavnije u obliku napitka, smanjuju rizik od pojave raka grla, želuca, jednjaka i grlića maternice.

Energetska vrednost bundeve je mala; iznosi oko 111 kJ, odnosno 26 kcal na 100 grama. Zbog niske kalorijske vrednosti vrlo je pogodna za dijetalnu prehranu; za gojazne osobe, dijabetičare, kao i osobe s oboljenjima želuca i tankog creva (zbog lake probavljivosti). Deluje umirujuće, a ujedno reguliše probavu zbog sadržaja celuloze i pektina.

Semenke

Bundeva se uzgaja ne samo zbog jestivog ploda, nego i zbog semenki. Kao namirnica, semenke bundeve imaju neuporedivo veću hranjivu vrednost od mesnatog dela, a čine oko 10 % težine ploda. Bogate su mastima (45 %), belančevinama (oko 25 %) i ugljenohidratima (oko 18 %). Znatno su bogatije i vitaminima i mineralima, posebno gvožđem, fosforom, kalijumom, kalcijumom.

Energetska vrednost semenki dvadesetak puta je veća od energetske vrednosti mesnatog dela bundeve. Sadrže i niz drugih korisnih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog. Semenke bundeve odlično su sredstvo protiv crevnih parazita, najčešće se preporučuju kao delotvorno i neškodljivo sredstvo protiv dečjih glista.

Da bismo sačuvali što više hranjivih sastojaka, semenke treba oljuštiti neposredno pre upotrebe, pri čemu se ne sme ukloniti tanka, sivo-zelenkasta opna bogata hranjivim sastojcima.

Ulje iz semenki dobijeno hladnim postupkom, lako je probavljivo, koristi se za pripremu raznih salata. Ulje bundeve je tamno zeleno-smeđe boje, sadrži esencijalne masne kiseline; oko 45 % linoleinske, 25 % oleinske, 30 % palmitinske i stearinske kiseline i lecitin, koji je prirodni emulgator koji otapa naslage u krvnim žilama.

Lekovitost

Svojstva bundeve odavno su poznata u narodnoj i službenoj medicini. Hranjive i lekovite supstance nalaze se u takvoj kombinaciji da ih organizam lako usvaja i apsorbuje jer podstiču reapsorpciju ostalih hranjivih sastojaka.

Njeno sjeme i jestivi mesnati dio bogati su masnim uljem, fitosterinom, bjelančevinama, šećerom i brojnim mineralnim tvarima.

Bundevu bi u svoju prehranu svakako trebali uključiti bolesnici od šećerne bolesti, gihta, reumatizma ili gojazni. Hladno presovano ulje vrlo je zdravo i preporučljivo stono ulje, pomaže kod opekotina, za rane ili za trljanje kože ispucane od hladnoće. Redovita konzumacija semenki je riznica proteina igvožđa uklanja karakteristične probleme kod adenoma (povećanja) prostate, koji se vraćaju prestankom uzimanja semenki. Oljušteno seme bundeve pomaže kod crevnih parazita.

Idealna je namirnica za osobe s bolesnim želucem i crevima. Delotvorna je protiv opstipacije, olakšava tegobe od upale debelog creva. Bundeva je izvrstan diuretik i preporučuje se osobama s reumatskim tegobama, gihtom, upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Efikasno smanjuje holesterol u krvi. Oblog od sveže naribane bundeve primenjuje se za ublažavanje bolova od proširenih vena.

Budući da vrlo dobro deluje na kožu, a posebno na onu masniju i sklonu miteserima, bubuljicama i aknama, može se koristiti i za pripremanje osvežavajuće i hranjive maske za lice.

Svakako je bundeva preretko uvrštena na jelovnike, a znatno bi unapredila prirodnu prehranu čoveka.

Kupovanje i čuvanje

Zbog svog većeg obujma, bundeve se najčešće prodaju rezane. Njih je i najlakše kupovati jer vidimo je li mesnata unutrašnjost sočna i izrazito žute ili narandžaste boje.

Kod većih i manjih sorti, koje se kupuju cele, važno je obratiti pažnju na to je li im spoljašnji deo neoštećen, koža svetla i bez plesni, a težina s obzirom na obim neumanjena.

Na tržište dolaze od druge polovice leta, celu jesen i zimu. Jesensku celu bundevu možete očuvati pažljivim skladištenjem na hladnom i suhom mestu par meseci. Bundevu naseckanu na manje delov možete čuvati nekoliko dana na temperaturi 4°C, a na temperaturi -18°C do šest mjeseci.

Vrste bundeva

Obična uljna bundeva

Obična uljna bundeva iz porodice Cucurbitaceae među najčešćim je jestivim bundevama koje se uzgajaju u našim vrtovima i poljima. Trbušastog je oblika i ima zeleno-maslinastu koru, a uzgaja se uglavnom zbog koštica od kojih se dobiva hranjivo i zdravo ulje. Ukusne i zdrave sušene koštice mogu se grickati ili dodavati različitim salatama. Meso uljnih bundeva, posebno mladih, najčešće se upotrebljava naribano za spravljanje variva, gustih supa te tradicionalnih tikvenjaka, štrudli.

Velika nemačka zentner bundeva

Zentner (Cucurbita maxima)  velika je, pomalo spljoštena jestiva bundeva koja ima bledožutu ili crvenkastu koru te teži od 10 do 30 kg pa sve do 50 kg, a uz posebnu negu i preko 150 kg. Njeno vrlo ukusno žuto-narančdžsto meso može se pripremati na različite načine, kao varivo te kao nadev za kolače, posebno za savijače. Posebno je dobra za kompote ili sirova, pripremljena kao salata ili kao dodatak mešanim salatama.

Špageti bundeva

Špageti bundeva jestiva je bundeva poreklom iz Mongolije. Duguljastog je, ovalnog oblika i ima bledo-žućkastu koru, teži od 1 do 2 kg, a može narasti i do 2 kg. Njeno je vrlo ukusno i hranjivo meso bogato vitaminima i mineralima, ima specifičnu vlaknastu strukturu koja sliči na špagete. Špageti bundeva se ne guli nego se kuva cela, zavisno o veličini, otprilike 50 minuta. Može se spremati na razne načine kao slatko jelo ili varivo. Ali, posebno je ukusna ako se njeno meso poput pravih špageta, prelije umakom od paradajza i pospe parmezanom. 

Turkinja

Turkinja je jestiva i vrlo popularna bundeva u našim krajevima. Može težiti i do 5 kg, imati žutu, crvenu ili zelenu koru. Ima umereno aromatično vrlo čvrsto žuto-narandžasto meso pa je idealna za pečenje. Od njena se mesa se kuvaju i variva te krem-supe. Kako ima i vrlo čvrstu koru, na pola presečena, izdubljena turkinja može poslužiti i kao vrlo dekorativna posuda za serviranje supe i variva, ali i ostalih jela.

Hokaido  bundeva

Hokkaido bundeva jestiva je bundeva poreklom iz Japana. Uglavnom je veličine dlana te teži oko 1 kg, a može narasti i do 5 kg. Ima oblik glavice luka te pretežno jarkonarandžastu ili crvenu koru. Odlikuju se vrlo aromatičnim, slatkim, ukusnim i zdravim mesom i jedna je od  najboljih i najcenjeniih jestivih bundeva. Od hokaido bundeve, čiji ukus podseća na kesten, spravljaju se mnoga makrobiotička jela. Dobar ukus ima čak i njena kora koja se narezana na manje komade može dodati i kuvati u supi.

Baternut bundeva

Baternut (Cucurbita moschata) jestiva je bundeva kruškolikog oblika, a može narasti do 2 kg. Ima vrlo svetlu zlatnožutu koru i aromatično slatko, tamnonarandžasto meso. Vrlo dugi vek trajanja osigurava joj jestivost i nakon dve godine. Kao i ostale muskatne bundeve, idealna je za spremanje pekmeza, marmelada i džemova, ali i krem supa, variva i kolača.

Patišon bundeva

Bela patišon bundeva je mala jestiva bundeva težine od 200 do 300 g. Kako ima oblik spljoštenog diska naziva se i “UFO-bundeva”. Svojim okusom podseća na okus tikvica i krastavca pa se može spravljati i na iste načine. Osim što se može pohati i nadevati, te spremati kao varivo ili nadev za kolače, mlade patišon bundeve se  kisele i spremaju za zimnicu.

Halloween bundeva

"Halloween" bundeva teži između 6 do 12 kg, a može narasti i mnogo veća. Ima narandžasto-crvenu koru te ukusno meso koje se koristi za različita jela, variva, aupe i kolače. No, ona je i širom sveta popularna i kao dekoracija za Noć veštica i blagdan Sv. Lucije. Bundevu za dekoraciju kupite nekoliko nedelja pre kako bi bila što suvlja, a time i podatnija za izrezivanje. Gotovu bundevu poprskajte prozirnim lakom ili lakom za kosu kako bi što duže ostala lepa, a rubove gornjeg otvora i poklopca te očiju, nosa i usta namažite vazelinom da se ne osuše i ne deformiraju.

Priprema jela s bundevom

Energetska vrednost bundeve je mala; iznosi 26 kcal na 100 grama. Deluje umirujuće, a ujedno reguliše probavu zbog sadržaja celuloze i pektina.

Bilo da je kuvana, pečena, kao pire, u supi i u rižotu, kao pita ili nadev, uvek očarava svojom finoćom okusa i bojom.

Bundevi pre pripreme skinite spoljnji deo kore (od 1 do 2,5 cm), iznutra skinite nožem vlaknatu sredinu (do 1 cm) iz koje možete izdvojiti semenke i osušiti ih. Mesnati deo bundeve najčešće se reže na kriške, veće ili manje kocke ili se riba.

Od sirove bundeve možete pripremiti salatu, sok, pohovati je ili koristi kod pripreme slanih i slatkih jela. Bundevu nasečenu na kocke možete kuvati na pari u poklopljenoj posudi iznad vrele vode ili kuvati u ključaloj zasoljenoj vodi oko 5 minuta na laganoj vatri. Jednako tako možete je dinstati  na maslacu u poklopljenoj posudi uz dolivanje supe ili vode oko 5 minuta.

Jedini slučaj kad je pripremamo s korom jest kada je pečemo u pećnici. Složite na lim za pečenje odrezane polutke kod manjih ili izdubljene i očišćene kriške kod većih bundeva prema gore, pospite ih rastopljenim maslacem i pecite na 190°C oko 45 minuta.

Odabir kuharskih tehnika samo je početak u pripremi jela od bundeve. Kuvane bundeve upotrebite s maslacem kao samostalno jelo ili prilog, za pripremu umaka i hladnih salata. Dinstana bundeva može biti sastavni deo variva samostalno ili s drugim povrćem, kao deo nadeva za palačinke, savijače, pite najčešće u kombinaciji sa svežim sirom. Pečena bundeva sama za sebe je delikates.

Jela od bundeve mogu se oplemeniti začinskim travama i mirođijama poput peršuna, majčine dušice, lovora, muškatnog oraščića, đumbira i cimeta.

(Glas Javnosti/atma. hr)

SKINI APLIKACIJU