IDI, IDI NESANICE: Loš san deluje ŠTETNO PO SRCE!

Nesanica nije nešto što nam je stiglo s korona virusom, ali zbog povećanog stresa u uslovima pandemije na loš san žali se sve više ljudi, naročito onih koji već imaju neku hroničnu bolest.

Stresne situacije poput ove kroz koju trenutno prolazi čitav svet često nose previše nikotina, kofeina, teške hrane i alkohola, kao i manjak fizičke aktivnosti.

Zbog toga slabije spavamo, budimo se tokom noći ili rano ujutru, spavanje nas više ne odmara, pa smo narednog dana umorni i apatični.

Nažalost, nesanica koja dugo traje nije nimalo bezazlena pojava i ne smemo je zanemariti jer može izazvati ozbiljnije zdravstvene probleme, a najčešće je okidač za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Zato je važno da prpoznate kad je trenutak da se obratite lekaru.

– Nesanica se često javlja kod kardiovaskularnih oboljenja, što se povezuje s aktivacijom vegetativnog nervnog sistema i poremećajem osovine hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda, tzv. HPA ose. Nesanica i posledična napetost, anksioznost, čak i depresija mogu biti i uzrok i posedica hronične aktivacije ili poremećaja regulacije HPA ose, što predstavlja faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, dok ove bolesti same po sebi mogu izazvati nesanicu i njene posledice – objašnjava doc. dr sci. med. Ivana Stašević Karličić, psihijatar i v.d. direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

U pitanju je začarani krug, dodaje doktorka, gde je teško odrediti prirodu uzročno-posledične veze.

– Jedno od mogućih objašnjenja za ovu povezanost jeste da hronična nesanica svojim uticajem na ćelijske inflamatorne i imunološke mehanizme povećava arterijski krvni pritisak i ubrzava rad srca, što je prva karika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

S druge strane, nesanica negativno utiče na osobe sa srčanim oboljenjima dovodeći do iscrpljenosti, umora i pojačane napetosti, što zauzvrat pred organizam postavlja povećane metaboličke i energetske zahteve.

Loš san iscrpljuje preostale kapacitete našeg organizma i pogoršava kliničku sliku i subjektivne tegobe.

Zbog toga kad god nesanica traje duže i dovodi do bilo kakvih problema u funkcionisanju, bilo na ličnom, profesionalnom, društvenom ili planu telesnog ili mentalnog zdravlja, neophodno je da se javite lekaru.

– Lekar će sprovesti odgovarajuću dijagnostiku i odrediti da li je nesanica samo simptom nekog mentalnog ili telesnog oboljenja ili predstavlja primaran problem ili posledicu nekog aktuelnog psihološkog problema ili stresne situacije. U svakom slučaju, neophodno je da se sprovede adekvatan farmakološki ili psihološki tretman – ističe doktorka Stašević Karličić i dodaje da se nesanica može javiti i kod zdravih ljudi iz više razloga psihološke prirode ali da se ipak daleko češće javlja kao jedan od simptoma nekog psihičkog ili telesnog poremećaja.

Saveti za bolji san

* udoban krevet za spavanje

* redovna fizička aktivnost bar 30 minuta dnevno

* gledajte da se zdravo hranite

* smanjite unos kofeina i alkohola

* idite u krevet uvek u isto vreme

* izbegavajte dnevno dremkanje

* uklonite iz spavaće sobe televizor

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU