Dve litre vode dnevno za zdravlje nervnog sistema i smanjenje stresa
Autor: Glas javnosti
Naučnici su našli još jedan razlog da pijemo više vode - pomaže u smirivanju i smanjenju stresa. Naime, nedostatak tečnosti u organizmu podiže nivo kortizola, hormona stresa, što samo po sebi ima štetan uticaj na zdravlje.
Često čujemo da treba da pijemo više vode, ali verovatno ne razmišljamo o njenom doprinosu telu osim što "gasi žeđ". Saveznik je u mršavljenju, čuva organe, a takođe istraživanja ukazuju da se ova tečnost pokazala odličnom protiv stresa.
U jednoj studiji, naučnici su sproveli eksperiment u kom su upoređivali reakciju na stres kod ljudi koji piju dosta vode i onih koji piju malo. Prvo su im proverili hidrataciju - da li je dovoljna. Potom su svi prošli poseban test koji izaziva stres i u odgovoru na njega, kod ispitanika je praćena produkcija kortizola u nadbubrežnim žlezdama.
Naučnici su pošli od poznatih fizioloških mehanizama. Na primer, jasno je da nedovoljno unošenje vode i niska hidratacija organizma podstiču lučenje antidiuretičkog hormona koji usporava stvaranje mokraće i zadržava vodu u organizmu). Ovaj hormon može, pak, da pojača lučenje kortizola u nadbubrežnim žlezdama.
Do sada nije bilo jasno da li ti mehanizmi deluju i u uslovima stresa. Posle eksperimenta, ispostavilo se da mehanizmi zaista deluju. Kod onih koji su pili malo vode, nivo kortizola naglo je skakao. A kod onih koji su pili dovoljnu količinu vode, hormon stresa se nije značajno povećavao.
Iz ovoga slede važni zaključci - prvo treba piti više tečnosti kako bi se snižavao nivo stresa u organizmu i izbeglo njegovo razorno dejstvo. Drugo, to će nas zaštititi i od prevremenog razvoja brojnih bolesti povezanih sa stresom.
Izgleda da pravilo "2 litra vode dnevno" ili "8 čaša" zaista funkcioniše - štaviše, voda ne samo što "ispira" organizam i bubrege, već i smiruje nerve.
Kako "radi" kortizol
Nije slučajno što se kortizol naziva hormonom stresa - on se pojačano luči u ekstremnim situacijama, kao i ujutru. Ovaj hormon aktivira odbrambeni mehanizam organizma, odnosno pomaže čoveku ili da se aktivno suprotstavi stresnom faktoru ili da ga izbegne. Dakle, u celini to je korisna i zaštitna reakcija organizma, ali kada se često ponavlja, dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Kao posledica nastaje hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti, gojaznost, bolesti metabolizma, bubrega.
Istraživanje je objavljeno u Journal of Applied Physiology, a pišu Argumenti i fakti.
Glas javnosti / R02S
SKINI APLIKACIJU
