CRVENO VINO MOŽDA NE MOŽE OVDE DA SE UBROJI: Šta bi EU mogla da izbaci iz mediteranske ishrane i kakav bi efekat to imalo?

Naučnici razmatraju izbacivanje crvenog vina iz mediteranske ishrane koja se promoviše kao najzdravija ishrana na svetu.

Uz ribu, maslinovo ulje, sveže voće i povrće, crveno vino u umerenim količinama oduvek se smatralo jednim od razloga za duži životni vek južnih Evropljana, jer jedinjenja koja se nalaze u kožici grožđa mogu pomoći u zaštiti od srčanih oboljenja, demencije i drugih bolesti.

Mediteranska ishrana obično preporučuje malu čašu ili dve crvenog vina dnevno uz obroke.

Fali im snega: Plaže na Mediteranu pune turista, temperatura do 30 stepeni

Ali neka istraživanja ukazuju na to da ne postoji bezbedna količina alkohola i da je potpuna apstinencija najbolja.

Evropski istraživački savet finansirao je četvorogodišnju studiju u kojoj je učestvovalo 10.000 Španaca kako bi se videlo kako umerena konzumacija vina utiče na zdravstvene probleme kao što su bolesti srca  i dijabetes.

Dr Migel Martinez-Gonzales, koji vodi istraživanje na Univerzitetu Navara u Pamploni, u Španiji, objavio je prošlog meseca rad pod nazivom „Da li treba da izbacimo vino iz mediteranske ishrane?“.

Njegovo istraživanje ukazuje na to da bi se umanjila efikasnost te ishrane, ali se takođe  plaši da će podstaći ljude da preterano piju.

Ako Evropska unija prihvati zaključke dr Migela Martinesa-Gonzalesa i njegovog tima, crveno vino više neće biti na listi namirnica uključenih u mediteransku ishranu.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU