Ima li oblak težinu? Ako ima, zašto lebdi u vazduhu? A šta bi se desilo da oblak "padne"? Ljubitelji stripova sigurno pamte Asteriksa i Obeliksa i galsko selo u kojem se stanovnici ničega ne boje, osim da im se “nebo ne sruši na glavu”.

Ovog leta mnogo puta nam je izgledalo kao da se upravo to i dešava, da nam oblaci „padaju“ na glavu.

Sa druge strane, verovatno ne poznajete nikoga ko se plaši da stane pod oblak i misli da će mu se isti sručiti na glavu. Čak i kada bi se to desilo, čini se da bi takav događaj prošao bez preterane štete za ljude.

"SUPERĆELIJSKIH OBLAKA ĆE BITI SVE VIŠE U BUDUĆNOSTI": Klimatolog otkriva SVE O OLUJI koja je razorila Srbiju

Pahuljaste stvari koje lebde u vazduhu, oblaci, izgledaju nekako bestežinski. A ipak moraju imati težinu jer su stvoreni od vode. A voda je, na kraju krajeva, prilično teška jer jedan litar vode teži jedan kilogram.

Kako oblaci mogu lebdeti u vazduhu ako imaju težinu?

Tajna je u njihovoj gustoći, piše američki Geološki zavod. Gustina oblaka je manja od gustine suvog vazduha.

Baš kao što ulje pliva na vodi jer je manje gustine tako oblaci plutaju u vazduhu jer je vlažni vazduh u oblacima manje gustine od suvog.

Ali koliko je oblak zaista težak?

Gustina kumulusnog oblaka (oblak koji izgleda kao pena) se procenjuje na oko pola grama po kubnom metru. Ne baš veliki kumulus, koji bi na primer bio jedan kilometar širok, dugačak i visok, imao bi zapreminu od jednog kubnog kilometra, a što je milijardu kubnih metara.

Ipozorenje RHMZ-a: Evo šta je superćelijski oblak

Hajde sada da izračunamo: milijardu kubnih metara, od kojih svaki teži pola grama – 1.000.000.000 m3 x 0.5 g/m3 = 500.000.000 grama kapljica vode. To znači 500.000 kilograma ili 500 tona. Ovo nije baš veliki kumulus, već više patuljak. Kumulusi mogu dostići i nekoliko kilometara u visinu, kao i u dužinu i širinu.

Međutim, ne treba se bojati ako se takav oblak iznenada spusti na tlo. Ne biste ni primijetili ništa drugo osim da ste se odjednom našli u magli, prenosi N01S.

SKINI APLIKACIJU