STRUČNJACI SAVETUJU KADA JE VREME DA IM SE OBRATITE : Psihičke tegobe se ne mogu otkloniti za sedam dana

Psihičke tegobe ne mogu se lako i brzo otkloniti. Ne postoji „čarobni lek“ koji će nam za nedelju dana vratiti dobro raspoloženje. Neki oblik poremećaja raspoloženja sve su zastupljeniji u savremenom svetu.

Većina osoba se u takvim situacijama zatvara u četiti zida i nema dovoljno energije da se pokrene. Ma koliko izgledalo teško i nemoguće, stručnjaci naglašavaju da je baš tada potrebno učiniti prvi, pa i najmanji, korak i aktivacijom poboljšati raspoloženje. Šetnja u prirodi, odgovarajuća fizička aktivnost, druženje s prijateljima i kada nismo baš najspremniji za ćaskanje uz kafu, mogu da budu od velike koristi.

Istraživanje koje je sproveo Institut za mentalno zdravlje navodi da svaka šesta osoba u našoj zemlji zadovoljava kriterijume nekog od 12 najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja. Jedan od učestalih, hroničnih i trajnih poremećaja raspoloženja, kada je sve naporno i ništa ne pričinjava zadovoljstvo je distimija. Čovek se oseća umorno, depresivno i bez energije. Stručnjaci kažu da se distimija, prema novoj klasifikaciji, naziva perzistentni depresivni poremećaj, čija je osnovna odlika je depresivno raspoloženje koje je skoro svakodnevno.

REČ PSIHOLOGA: Skoro sva nesigurna deca rade ove četiri stvari

– Većina obolelih od distimije u nekom trenutku samoinicijativno ili na nagovor okoline potraži pomoć, ali određeni broj osoba, očekujući brzi rezultat, ne istraje u tretmanu. Iz tog razloga neophodna je dobra saradnja stručnjaka uključenih u tretman i stalno edukovanje obolele osobe o prirodi poremećaja, faktorima koji održavaju ili pogoršavaju simptome. Najčešća žalba sa kojom osoba dolazi na pregled ili tretman je hronično sniženo ili depresivno raspoloženje, doživljaj bespomoćnosti, umor, slaba koncentracija – kaže lekar i psihoterapeut dr Katarina Višić.

Ukoliko depresivno raspoloženje spontano prođe ili traje kraće od dve godine, verovatno nije reč o distimiji. Stručnjaci naglašavaju da je moguć, iako izuzetno retko, i spontani oporavak. S druge strane, nelečenje ovog poremećaja u velikoj meri utiče na kvalitet života.

DECI SU POTREBNE BAJKE: Psiholog i pisac otkrivaju korisne strane čitanja starih i novih magičnih priča

– Moguće su komplikacije u vidu sekundarnih depresija ili epizoda velike depresije. Može da dođe i do velike patnje u porodici obolele osobe. Distimija, kao i druge depresije, nije problem samo pojedinca koji oseća tegobe, već negativno utiče na život cele porodice- naglašava dr Višić.

Navodi da ne postoji jasan uzrok ove vrste depresije, ali da se veruje da niz faktora igra određenu ulogu u nastanku problema.

– To su, pre svega, hemijska neravnoteža u mozgu, kao i abnormalno funkcionisanje nekih regiona mozga. Kada uz to postoje faktori životne sredine, kao što su hronični stres, gubici značajnih osoba (naročito roditelja u detinjstvu), velike životne promene, traume i nepovoljna genetika, teško je izbeći poremećaj. Distimija je češća među članovima iste porodice i kod dece roditelja sa velikom (major) depresijom – kaže dr Višić.

Rana dijagnoza i tretman distimije, kada se radi o lečenju, najvažniji su koraci kako bi se osoba bolje osećala. Dr Višić ističe da ima mnogo stvari koje mogu da pomognu i budu velika dopuna tretmanu. Na prvom mestu neophodna je aktivacija i pored toga što je raspoloženje sniženo. U situaciji kada smo potišteni često nam nije ni do čega, nedostaje nam motivacija za rutinske obaveze, ne uživamo u onim stvarima koje nam inače pričinjavaju zadovoljstvo.

– Kada se to dogodi raspoloženje je još niže, što je raspoloženje niže i motivacija je sve manja, a rezultat će biti sve veća i veća depresija. Umesto da se čeka da se popravi raspoloženje efikasnije je početi sa aktivnostima. Aktivacija će uticati na stvaranje onih supstanci u mozgu, koje dovode do poboljšanja raspoloženja. Vežbanje više puta nedeljno, dokazano utiče na povećanje serotonina i popravljanje raspoloženja. Svakodnevne šetnje, boravak u prirodi, zdravi obroci, takođe, pomažu. Alkohol i droge pogoršavaju raspoloženje. Podrška od stane porodice, prijatelja i druženje, čak i kada se nema volje za tim, od izuzetne su važnosti – kaže dr Katarina Višić.

Glas javnosti/E klinika

SKINI APLIKACIJU