ŠOK PREDLOZI Srbije za kulturno nasleđe! PROMAJA, HLADAN BETON, INAT I BLEJA IDU NA UNESKOVU LISTU!

Tek što je odjeknulo da su Španaci predložili da se zaštite večernji letnji razgovori kao nematerijalno kulturno nasleđe otvorilo se pitanje kojim bi sličnim stvarima Srbija mogla da parira Španiji.

Špansko selo Algara traži od Uneska status nematerijalnog kulturnog nasleđa za razgovore na otvorenom koji su karakteristični za ovo mesto.

Reč je o letnjem večernjem ritualu u većem delu Španije, a podrazumeva iznošenje stolice pred kuću kada vrućina počne da popušta radi razgovora na otvorenom.

Ovo preduzimljivo selo na jugu Španije traži da Ujedinjene nacije priznaju opisanu tradiciju kao kulturno blago.

Već smo zaštitili slavu, kolo i pevanje uz gusle. Za Uneskovu listu kulturne baštine prošle godine predložena je rakija.

NE PROPUSTITE

ŠLJIVOVICA NA UNESKOVOJ LISTI? Srbija podnela zahtev za nominaciju rakije

A evo šest stvari koje postoje samo kod nas i koje bismo mogli da zaštitimo kao nematerijalno nasleđe, piše RTS.

Klupe na šoru

Slično večernjim letnjim razgovorima u Španiji, jedan čitalac nas je podsetio da Sremci imaju klupe na šoru.

Nakon napornog dana, mnogi stanovnici vojvođanskih sela sednu na klupe ispred kuća i razgovaraju sa komšijama i prolaznicima. Na taj način saznaju najvažnije informacije iz neposrednog okruženja, ali saznaju i vesti iz zemlje i sveta. 

Bleja

Urbana varijanta klupe na šoru jeste bleja u kraju. Razlikuje se u tome što se u kraj izlazi bez posebnog cilja, osim da se „izbleji“.

Teme razgovora koji se vode su neodređene - od sporta, preko dešavanja na poslu i u školi, do političkih i društvenih tema. Blejanje u kraju je češće u naseljima van centra grada, zbog nedostatka kafića, ali i uštede novca.

„Jedan dan od ponedeljka“

Rečenica kojom na kulturan način zamenjujemo čuvenu izreku „malo sutra“.

Ljudi je najčešće koriste prilikom „dogovora" za odlazak na piće sa nekim koga dugo nisu videli ili kada treba da izmire sitna dugovanja prema bankama i prijateljima. Ponekad je i šefovi koriste kada ne znaju da kažu zaposlenima kada će plata.

Promaja

Ako pitate Srbe čega se najviše boje, većina će vam reći da je to promaja. Uprkos tome što ta reč u većini drugih jezika ne postoji, na srpskom jeziku se to definiše kao strujanje vazduha u stanu ili kući u kojima su otvorena dva prozora.

NE PROPUSTITE

SRPSKA SLIKARKA U KALENDARU UNESKA: Srbija predložila obeležavanje 150. godišnjice rođenja Nadežde Petrović!

Promaja je, prema rečima mnogih, uzrok velikog broja zdravstvenih problema – kočenja vrata i leđa, prehlade i oduzimanja delova tela. Svako pomicanje zavese uzrokovano promajom, čak i pri visokim temperaturama, predmet je rasprave u mnogim porodicama, naročito između starijih i mlađih članova domaćinstva.

Inat

Još jedna reč koja se ne može prevesti na gotovo nijedan drugi jezik. Često čujemo da je neko nešto radi „iz inata“. Često je u pitanju suprotstavljanje autoritetu, bilo roditeljima, bilo nastavnicima u školi, a možda bi se najbolje moglo definisati kao upornost u istrajavanju, bez razmišljanja o posledicama.

Inat neretko viđamo kod naših sportista – kod zlatnih vaterpolista u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju, ali i u velikom broju najneizvesnijih teniskih mečeva Novaka Đokovića. Mnogi kažu da je inat najveći srpski brend, a moguće je da ga nikad nećemo zaštititi – iz inata.

Ladan beton

Još jedan uzročnik mnogih zdravstvenih problema kod mladih, ukoliko pitate starije. Koliko ste puta čuli, pre nego što ste krenuli negde, da ne treba da sedite na „ladnom betonu“.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU