PRIČA O SVETOM GRALU! Kako je srednjovekovni "Gospodar prstenova" postao moćan SATANISTIČKI MIT!
Autor: Glas javnosti
Svi misle da znaju šta je Sveti Gral, ali im se mišljenja ne slažu. Ne postoji pojam u poznatoj ljudskoj istoriji koji je izazvao više nedoumica, nagađanja i teorija zavera od Grala.
Da pitate prolaznike na ulici većina bi vam rekla da je to posuda. Neki od njih bi tvrdili da je to pehar iz kojeg je pio Isus Hristos na poslednjoj večeri, neki da je to neka vrsta flaše u koju je Josif iz Arimateje sakupio Hristovu krv na Golgoti. Retko ko bi rekao da to nije posuda, već dragi kamen iz Satanine krune.
Mnogi se pitaju šta misli Pravoslavna crkva o tom pitanju? Mišljenje Pravoslavne crkve sa kojim se slažu i Rimokatolička i većine drugih hrišanskih denominacija je identičan - to je obična izmišljotina. Iza tog misšljena stoji ozbiljan aegument, Sveti Gral se ne pominje u Bibliji, a ni u Predanju svetih otaca.
Postavlja se onda pitanje odakle dolazi ta priča o Gralu i zašto ima toliko različitih interpretacija toga šta je Sveti Gral?
Može se slobodno reći da je priča o Svetom Gralu nastala kao neka vrsta epske fantastike i romana pisanih u tom stilu. Kao i Jedini prsten u Tolkinovom "Gospodaru prstenova" i gral je objekat velike moći koji onome ko ga poseduje daje vlast nad drugima.
NE PROPUSTITE
Prvi pomen Svetog Grala nalazimo tek u srednjem veku i to krajem XII stoleća u nedovršenom romanu "Persifal ili priča o Gralu" u kojoj gral niti je sveti, niti je pehar. Čak se ni ne pominje šta je to što glavni junak traži. U kasnijim delima u XIII stoleću se pominje kao dragi kamen i to ne bilo kakav. Gral je dragi kamen koji je bio u Luciferovoj kruni i kada su anđeli pod komandom arhangela Mihaila pobedili Sataninu vojsku njemu je taj dragulj ispao iz krune i pao na zemlju. Tek kasnije, Gral prvo počinje da se spominje kao Časni Krst ili kao Longinovo koplje (koplje kojim je proboden Hristos) a malo nakon toga i kao posuda iz koje je pio ili u kojem je sakupljena krv Isusa Hrista.
Ono što je zajedničko svim tim tvrdnjama je da su iznete u romanima, tj. delima koja su čista fikcija, služe za zabavu i nikakve veze nemaju sa zvaničnim crkvenim knjigama ili učenjem crkve. Priča o Gralu je toliko okupila maštu ljudi u Srednjem veku na Zapadu da je Rimokatolička crkva pokušala na sve načine da je suzbije, pa čak i uništavanjem romana, ali nije uspela već je samo doprinela da se priča usložnjava i ubacuju se novi momenti. Sveti Gral, zbog stava Rimokatoličke crkve, postaje nerazdvojan sa Templarima i javljaju se tvrdnje kako je Templarski red raspušten jer su bili u posedu Grala koji im je donelo veliku finansijsku moć i zato nisu hteli da ga predaju papi. I tada opštepoznata činjenica da su Templari do velikog bogatstva stigli novčanim poklonima i zelenašenjem nikome nije smetala da širi tu priču kao zvaničnu istinu.
Tako je priča o peharu neograničene moći iz kojeg je pio Isus Hristos i koji su u posedu imali vitezovi Templari stigla i do XX stoleća i nacista. Jedan od glavnih nacističkih ezoterista Oto Ran je napisao delo o tome kako je Sveti Gral zapravo deo germanske paganske vere koji su prihvatili hrišćani i izmenili. On je ubedio naciste da je Gral predmet velike moći koji je ostao iza, po njemu, nestale drevne i tehnološki narodne germanske civilizacije. Zbog toga je Hitler preko društva "Tule", čak i nakon smrti Ota Rana, organizovao ekspedicije da traže taj Gral.
U XXI stoleću opet nastaje opšta pomama za Svetim Gralom a zbog knjige Dena Brauna "Da Vinčijev kod". Mada je autor jasno napisao da je to roman i fikcija koja nema nikakve veze sa realnošću i služi za zabavu pojavili su se mnogi koji su ozbiljno shvatili priču da se Sveti Gral zapravo Sang real i da znači "kraljevska krv" i predstavlja krvnu ložu koju predstavljaju navodni naslednici Isusa Hrista. Ni danas ne prestaju rasprave čitalaca koji su ubeđeni da je sve istina i autora koji uporno pokušava da dokaže da je samo pisao roman.
NE PROPUSTITE
Zbog svega toga jedan roman iz Srednjeg veka, nalik "Gospodaru prstenova" postao je ozbiljna satanistička zamka za one koji su pripadnici Pravoslavne crkve, ali i Rimokatoličke crkve, jer se kroz samu priču o Svetom Gralu na mnogo načina negira Hristos. Od svih njih je najočigledniji onaj gde se tvrdi da nije umro, nije vaskrsnuo već je pobegao i oženio Mariju Magdalenu sa kojom je imao decu. Bez ikakvog dokaza ili utemeljenja stotine hiljada, a možda i milioni ljudi tvrdi kako je ovo istina i time negiraju Hrista kao Bogočoveka ali i Bibliju kao verodostojnu knjigu.
Verovatno je pisac romana imao lepe želje i dobre namere, ali je time samo potvrdio ono Danteovo pisanje da je "put do pakla popločan dobrim namerama i lepim željama".
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
