'Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam': IZREKE O ŽENAMA koje je skupio Vuk Karadžić, a koje danas zvuče SKANDALOZNO!

Osim po reformi azbukee, Vuk Karadžić je bio poznat i po skupljanju narodnih umotvorina, a u okviru tih poslovica jedan deo je posvećen i ženama u negativnom kontekstu. Iako su tada bile normalna stvar, danas bi sigurno izazvale veliko zgražavanje

Prvi put su objavljene u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji. 

Ovo su neke od tih izreka:

– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.

– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila.

(kaže se za lajavu ženu)

– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!

(kada sahrani muža)

– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.

– Žena pijanica – gotova bludnica.

– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.

– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.

– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.

– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.

– Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.

– Kada žena plače pitaj je šta hoće.

– Lajava žena, često puta bijena.

– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu. 

– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.

– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra.

(preti poneki čovek svojoj ženi)

– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.

– Opasala se jezikom k’o kuja repom.

(kaže se za lajavu ženu)

– Pruža pogan jezika kao krava posran rep.

(kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)

- Žene su da zbore, a ljudi da tvore

- Žena i zmija se u glavu udaraju.

- Gori je ženski jezik no turska sablja.

- Gde žena buči tu muž muči.

SKINI APLIKACIJU