Naučnici konačno shvatili šta uzrokuje "kišu" na Suncu
Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Na Suncu pada kiša, ali ne ona sačinjena od vode, već od pregrejane plazme, a naučnici su možda konačno shvatili šta je uzrokuje.
Iako zvuči neverovatno, fenomen poznat kao koronalna kiša ima neke sličnosti sa onom na Zemlji. Sastoji se od hladnih i gustih grudvica materijala koje padaju iz korone, najudaljenijeg sloja sunčeve atmosfere, prema njenoj površini, piše Sajens alert.
Međutim, umesto vode, ove „kapi“ su plazma - naelektrisani gas sa temperaturom od oko milion stepeni. Dok pada, ova plazma prati sunčeva magnetna polja, stvarajući ogromne lukove koji mogu dostići visinu pet puta veću od prečnika Zemlje.
Novo objašnjenje za dugogodišnju misteriju
Poreklo solarne kiše dugo je bila misterija. Iako se često pojavljuje nakon snažnih solarnih baklji, naučnici su imali poteškoća u modeliranju ili predviđanju ovog fenomena. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta na Havajima sugeriše da ključ može biti u neravnomernoj raspodeli elemenata unutar sunčeve korone. Ovo otkriće protivreči prethodnim pretpostavkama ugrađenim u simulacije Sunčeve atmosfere, koje su smatrale da je zastupljenost elemenata relativno fiksna.
„Trenutno, modeli pretpostavljaju da je raspodela različitih elemenata u koroni konstantna kroz prostor i vreme, što očigledno nije slučaj“, kaže Luk Benavic, student astronomije i jedan od koautora studije objavljene u časopisu „Astrofizički žurnal“.
Simulacije koje potvrđuju teoriju
U svojim novim simulacijama, koje su dozvolile promene u raspodeli elemenata kao što su gvožđe, silicijum i magnezijum, Benavic i njegove kolege su otkrili da je koronalna kiša počela da se kondenzuje nakon samo 35 minuta. Poređenja radi, ranijim modelima su bili potrebni sati ili čak dani zagrevanja da bi objasnili isti fenomen.
„Uzbudljivo je videti da kada dozvolimo elementima poput gvožđa da se menjaju tokom vremena, modeli konačno odgovaraju onome što zapravo posmatramo na Suncu. To čini da fizika oživi na način koji deluje stvarno“, dodaje Benavic.
Naučnici veruju da promenljiva količina elemenata utiče na gubitak energije kroz zračenje. Nagli porast zračenja izaziva drastičan pad temperature na vrhu koronalnih petlji, što pokreće nekontrolisan efekat hlađenja i na kraju rezultira stvaranjem koronalne kiše.
Implikacije za nauku
„Ovo otkriće je važno jer nam pomaže da razumemo kako Sunce zaista funkcioniše“, kaže Džefri Rip, astronom i koautor studije. Studija ne samo da baca svetlo na zagonetni fenomen solarne kiše, već i sugeriše da bi trenutne teorije o koronalnom zagrevanju možda trebalo preispitati.
„Možda ćemo morati da se vratimo na početak u našoj studiji o koronalnom zagrevanju, tako da je pred nama mnogo novog i uzbudljivog rada“, zaključuje Rip.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
SKINI APLIKACIJU
