KLJUČ JE U GENETICI: Koje su šanse da vaš pas ‘odgovori’ na zavijanje vuka – zavijanjem?

Da li ste se zapitali zašto komšijski pas ili možda baš vaš u sred noći zavija poput vuka? Naučnici sada imaju odgovor koje rase su sklonije takvom ponašanju, a koje lajanju – i zašto?

Vukovi su veoma društvene životinje koje komuniciraju na različite načine. Koriste položaj tela, mirise, dodire i naravno vokalizacije. Možda je upravo ovaj poslednji način i najpoznatiji, i to kao tzv. zavijanje. Nauka je do sada potvrdila da oni to rade da bi okupili svoj čopor ili upozorili druge članove na opasnost, da bi se raspoznali i slično. Dok pojedine vrste njihovih rođaka – pasa, u određenim situacijama ispuštaju slične ili gotovo identične zvuke.

Ova “veza” koja i danas postoji među dalekim srodnicima, intrigira naučnike na različite načine. Jedan od njih je i etolog sa Univerziteta ELTE, Fani Lehočik, koji je zajedno sa svojim kolegama proučava fenomen zavijanja među vukovima i psima. Oni su čak razvili i poseban test, u kom je učestvovalo 68 rasa pasa – ljubimaca. A čija svrha je bilo praćenje njihovog ponašanja i beleženje reakcija na zavijanje vukova, prenose Sremske vesti.

Seka Aleksić prozvala Draška Stanivukovića

“Prema našim rezultatima, rase koje su genetski sličnije vukovima, sklonije su da svojim zavijanjem odgovaraju na vučje zavijanje”, objašnjava Lehočik. On takođe dodaje, da su mladunci gotovo svih rasa umereno reagovali na ove pozive, što ukazuje da je većina njih sposobna da zavija. S druge strane, što je genetska sličnost kod odraslih pasa veća sa vukom, veća je šansa da će zavijati kao i njihovi rođaci.

Kada je lajanje u pitanju, situacija je bila obrnuta. Moderne rase, tj. one sa manje genetske sličnosti su u većini slučajeva lajale, a ne zavijale kako bi odgovorili ili komunicirali. Prema mišljenju naučnika, ovo znači da drevne rase pokušavaju da komuniciraju sa vukovima, dok moderne umesto toga imaju sistem uz pomoć kog pokušavaju da komuniciraju sa svojim vlasnicima.

Tragedija u Hrvatskoj: Autom sleteli u more, troje se izvuklo, žena poginula

“Naši nalazi su među prvima koji ukazuju na to da pripitomljavanje može da promeni način na koji životinje obrađuju i reaguju na tuđe vokalizacije. Ovo bi nam, na kraju, moglo pomoći da bolje razumemo evoluciju vokalne komunikacije”, zaključuju autori.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology, piše National Geographic Srbija.

SKINI APLIKACIJU