Feretke obožavaju ljude, ali teško podnose samoću: Evo koje im namirnice mogu ozbiljno naškoditi

Iako možda na prvi pogled ne deluje kao tipičan kućni ljubimac, feretka — pripitomljena forma evropske lasice (Mustela putorius furo) — osvaja srca širom sveta.

Njena kombinacija razigranosti, znatiželje i privrženosti čini je posebnim izborom za one koji traže inteligentnog, interaktivnog i nezavisnog saputnika. Međutim, da bi u potpunosti pokazala svoj potencijal, feretka zahteva pažljivu negu, razumevanje specifičnih potreba i adekvatne životne uslove.

Feretka je vitka, mišićava životinja dužine oko 40 centimetara (bez repa) i težine od 700 grama do dva kilograma, pri čemu su mužjaci vidno krupniji. Krzno joj je gusto, meko i varira u nijansama od tamnosive i smeđe do potpuno bele (albino). Zbog specifičnih mirisnih žlezda koje prirodno poseduje, feretka ima karakterističan, ali ne i neprijatan miris koji se kod sterilisanih jedinki značajno umanjuje. U nekim zemljama uklanjanje tih žlezda je uobičajena praksa, dok je u drugima zabranjeno iz etičkih razloga.

Feretka - nežna i privržena, ali i eksplozivna i neumorna

Feretka je izrazito inteligentna i društvena životinja koja svoj dan "živi" između dubokog sna — spava čak 14 do 18 sati dnevno — i burnih naleta aktivnosti ispunjenih trčanjem, skakanjem, kopanjem i karakterističnim „plesom lasice“ kojim izražava oduševljenje. Tokom tog ponašanja ispušta zvuke koji podsećaju na tiho gugutanje ili mrmljanje, što je siguran znak razdraganosti. Upravo ta kombinacija eksplozivne energije i nežnih trenutaka privrženosti čini ih nezamenjivim u domovima gde im se pruža odgovarajući prostor i pažnja.

pixabay

Feretke su veoma teritorijalne, ali ujedno i snažno vezane za svoju grupu ili vlasnika. U idealnim uslovima ne bi trebalo da se drže same — u paru ili manjim grupama pokazuju prirodnije ponašanje, manje su podložne stresu i dosadi, što je potvrđeno i istraživanjima o njihovoj dobrobiti u zatvorenim sredinama, navodi Science Direct. Njima je neophodno obogaćeno okruženje: mreže, tuneli, viseće ležaljke, igračke i predmeti koje mogu da kriju, pomeraju ili istražuju. Feretka kojoj se pruži jednolična sredina bez stimulacije brzo može da razvije znake frustracije, pa čak i stereotipno ponašanje.

Šećer je strogo zabranjen u ishrani feretke

Njihova ishrana je još jedna stavka kojoj treba pristupiti s ozbiljnošću. Kao obavezni mesojedi (tzv. obligatni karnivori), feretke ne mogu variti biljne materije i zahtevaju visok sadržaj proteina i masti u ishrani. Njihov digestivni trakt je kratak, pa brzo procesuiraju hranu i jedu često, više manjih obroka dnevno.

Idealna hrana uključuje granule specijalno formulisane za feretke, sirovo ili kuvano meso (najčešće piletina ili ćuretina), a izbegavaju se voće, povrće, mlečni proizvodi i sve što sadrži šećer ili skrob, jer čak i male količine mogu dovesti do probavnih problema ili ozbiljnih poremećaja poput insulinoma – tumor pankreasa koji dovodi do prekomernog lučenja insulina i opasnog pada šećera u krvi, što potvrđuju i stručni podaci iz Veterinary Clinics of North America: Exotic Animal Practice.

Ova bolest je jedna od najčešćih kod odraslih feretki, a simptomi su često tihi i nejasni: povremeno teturanje, letargija, preterano balavljenje ili drhtavica lako se mogu pripisati iscrpljenosti ili umoru. Ipak, reč je o stanju koje zahteva brzu veterinarsku intervenciju. Lečenje podrazumeva lekove koji stabilizuju šećer u krvi, dok se kod nekih jedinki preporučuje i hirurško uklanjanje tumora.

Ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji – granule sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i bez dodatka šećera pomažu u očuvanju zdravlja pankreasa. Redovne kontrole kod veterinara najbolji su način da se bolest otkrije na vreme.

Smeštaj, nega i zdravlje feretke

Uslovi života moraju odgovarati njihovoj potrebi za istraživanjem. Kavez mora biti višespratan, dobro provetren, prostran i opremljen različitim teksturama i materijalima. Ali nijedan kavez nije dovoljan — feretke moraju svakodnevno provoditi bar nekoliko sati izvan zatvorenog prostora u kontrolisanim uslovima. U tom periodu ih je važno nadzirati, jer su sklone kopanju, uvlačenju u male otvore i krađi sitnih predmeta. Njihova radoznalost često ih može dovesti u opasnost ako prostor nije temeljno obezbeđen.

Higijena se odnosi i na životni prostor i na samu životinju. Feretke se relativno lako navikavaju na korišćenje posipa u određenom uglu, ali je pesak potrebno redovno menjati. Nokti se moraju seći svake dve do tri nedelje, uši čistiti po potrebi, a linjanje zahteva četkanje i uklanjanje viška dlake kako ne bi došlo do stvaranja loptica u želucu usled lizanja.

Zdravstvena nega uključuje redovne posete veterinaru, vakcinaciju protiv besnila i štenećaka, i pažljivo praćenje simptoma poput letargije, promene apetita ili problema sa stolicom. Feretke mogu oboleti od specifičnih endokrinih bolesti, tumora, kao i virusnih infekcija koje su zajedničke sa ljudima. Zbog toga se preporučuje izbegavanje kontakta s bolesnim osobama.

Na kraju, svaki potencijalni vlasnik treba da proveri lokalne propise o držanju feretki. U pojedinim državama i opštinama one su klasifikovane kao egzotične vrste koje zahtevaju posebnu dozvolu ili su čak zabranjene. Važno je nabavljati ih isključivo od proverenih i odgovorno registrovanih uzgajivača koji garantuju zdravstveno stanje i socijalizaciju mladunaca.

Feretka nije kućni ljubimac za svakoga. Zahteva posvećenost, razumevanje i svakodnevnu interakciju, ali pruža duboku vezu i nesvakidašnje zajedničke trenutke. U domovima gde se poštuju njene potrebe, feretka postaje ravnopravan član porodice — lukava, nežna i vrlo zabavna.

Glas javnosti T02S 

SKINI APLIKACIJU