DISTIMIJA POREMEĆAJ ILI RASPOLOŽENJE : Stručnjaci otkrivaju šta je u pitanju?
Autor: Glas javnosti
Distimija je hronični i trajni poremećaj raspoloženja koji čini da se osoba oseća umorno, depresivno i bez energije
Sve joj je naporno i ništa joj ne pričinjava zadovoljstvo. Distimja nije samo još jedan loš dan i po novoj klasifikaciji naziva se perzistentni depresivni poremećaj. Svi ponekada iz raznih razloga patimo od lošeg raspoloženja, ali distimija je mnogo više od lošeg raspoloženja. Njena osnovna odlika je depresivno raspoloženje koje traje skoro čitavog dana i prisutno je skoro svakodnevno, objašnjavaju stručnjaci.
Često osoba koja pati od distimije veruje da nema koristi od bilo kakvih promena. Za osobe sa distimijom čaša je uvek do pola prazna, nikada nije do pola puna.
– Osobe koje pate od ovog poremećaja uglavnom se osećaju umorno, bez energije i depresivno. Sve im je naporno i ništa im ne donosi zadovoljstvo. Tmurne su, pune žalbi, loše spavaju, osećaju se bespomoćno i imaju doživljaj manje vrednosti. Ljudi s distimijom su obično nervozni, preterano samokritični, stalno razmišljaju o negativnim događajima iz prošlosti, razočaranjima ili neuspesima – kaže lekar i psihoterapeut dr Katarina Višić.
Navedeni simptomi često su deo svakodnevnog iskustva osoba sa ovim poremećajem, posebno u slučaju njegovog ranog početka. Dr Višić objašnjava da je stanje nekada teško dijagnostikovati, jer su simptomi toliko dugotrajni da mnogi oboleli počinju da veruju da su oni jednostavno deo njihove ličnosti, „da su to oni“, a ne rezultat stanja koje se može lečiti.
– Glavna i prva tegoba je depresivno raspoloženje koje se javlja tokom većeg dela dana, većinu dana, najmanje dve godine ili najmanje jednu godinu za decu i adolescente. Tokom perioda depresivnog raspoloženja prisutni su i slab apetit ili prejedanje, nesanica ili preterano spavanje, niska energija ili umor, nisko samovrednovanje, slaba koncentracija, teškoće u donošenju odluka, i osećaj beznađa i bespomoćnosti. Osoba gubi interesovanje za uobičajene aktivnosti. Oseća se hronično nesrećno, često je sarkastična, puna žalbi, pesimistična – precizira dr Višić.
Smatra se da je učestalost distimije oko 3 odsto. Češće se uočava među pripadnicima iste porodice. Distribucija po polovima zavisi od početka poremećaja. Kod dece se s podjednakom učestalošću javlja i kod dečaka i kod devojčica, dok kod odraslih dva do tri puta češće pogađa žene, objašnjava dr Višić i dodaje da je distimija mnogo više od lošeg raspoloženja.
– Razlikuje se od lošeg raspoloženja u intenzitetu, broju i trajanju tegoba. Loša, odnosno, snižena raspoloženja su prolazne, benigne promene u životu svake osobe, koje ne daju posledice, ne zahtevaju tretman i ne snižavaju kvalitet života – kaže dr Višić.
Karakteristika distimije je rani i podmukli početak u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom periodu. Distimija i major (veliki) depresivnim poremećaj po klasifikaciji se svrstavaju u istu grupu poremećaja, ali imaju različitosti, objašnjava dr Višić.
– Osobe sa major (velikim) depresivnim poremećajem mogu imati dane ili duže ili kraće periode kada se osećaju bolje, dok osobe koje pate od distimije imaju depresivne simptome skoro sve vreme, dugo vremena, nekada i tokom čitavog života, mada se kod nekih osoba beleže i periodi normalnog raspoloženja – navodi dr Višić.
Glas javnosti/E klinika
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
