DA LI JE BOLJE DA SE RASHLADITE TUŠEM ILI KLIMOM : Šta je efektnije tokom letnjih dana?

Hladan tuš, dovoljno vode i hladovina nekada najbolji su prirodni spas od tropskih temperatura vazduha. Moguće je da se rashladimo i bez klima uređaja i ventilatora. Male izmene u domu, uz pridržavanje zdravih životnih navika dobar su način da, osobe koje ne pate od značajnijih zdravstvenih problema, pobede visoke temperature vazduha.

Dovoljne količine tečnosti i elektrolita dobar su način da rashladimo organizam. Na ekstremno visokim temperaturama vazduha umanjena je sposobnost samoregulacije telesne temperature. Moguće je da dođe do grčeva, iscrpljenosti, a u težim situacijama i do toplotnog udara i hipertermije. Elektroliti u medicini su esencijalni minerali prisutni u znoju, krvi, urinu. Minerali u našem organizmu rastvaraju se u tečnost i formiraju elektrolite, to jest, pozitivne ili negativne jone, koji su deo metaboličkih procesa u ljudskom telu. Natrijum, kalijum, magnezijum neku su od najpoznatijih elektrolita.

–  Elektrolite gubimo ukoliko ne unosimo dovoljne količine tečnosti, a obilno se znojimo. Sve za posledicu može imati jak osećaj iscrpljenosti – objašnjava dr John Schumann iz Oak Street Health. U ovakvim prilikama najbolje je da unosimo dovoljne količine vode i minerala kao što su natrijum, magnezijum, kalijum.

RHMZ UPOZORAVA, PONOVO NAM STIŽU TROPSKE VRUĆINE: Danas sunčano do 33 stepena, od sutra ponovo PAKLENO

Ima li voda alternativu?

Boravak u hladovini

Kada smo napolju najbolje je da tražimo zaklon od sunca u hladovini. Na taj način ćemo izbeći i moguće opekotine od sunca koje mogu biti ozbiljan estetski, ali pre svega i medicinski problem. Opekotine nisu samo faktor rizika za pojavu ozbiljnijih oštećenja kože.

Opekotine od sunca ometaju samoregulaciju telesne temperature, jer telo tečnost preusmerava ka opekotinama i na taj način nastoji da zaleči oštećeni deo tela. Savet je da kada i kratko boravimo napolju, zaštitimo kožu odgovarajućim kremama i odećom (svetle boje, široke košulje, dugački rukavi, šešir, naočari za sunce). Preporuka je da od 10 do 18 časova na ekstremno visokim temperaturama vazduha ne izlazimo napolje.

Led i hladne obloge

Na visokim spoljnim temperaturama šire se krvni sudovi i sve ima za posledicu jači osećaj toplote.

– Kockica leda ili hladna obloga na pulsu ruke ili vrata mogu da rashlade telo. Puls ruke i vrata su anatomski najbliži površini kože – kaže dr Schumann. Pulsne tačke na telu su zglobovi šaka i stopala, unutrašnja strana butina i kolena, podlaktice, prepone, vrat, slepoočnice. Hlade obloge, ili izloženost hladnoj vodi ovih delova tela mogu pomoći da se brže i lakše rashladimo.

Glas javnosti/E klinika

SKINI APLIKACIJU